وَعَنِ ابْنِ عُمَرَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «إِنَّ السُّلْطَانَ ظِلُّ اللَّهِ فِي الْأَرْضِ يَأْوِي إِلَيْهِ كُلُّ مَظْلُومٍ مِنْ عِبَادِهِ فَإِذَا عَدَلَ كَانَ لَهُ الْأَجْرُ وَعَلَى الرَّعِيَّةِ الشُّكْرُ وَإِذَا جَارَ كَانَ عَلَيْهِ الْإِصْرُ وعَلى الرّعية الصَّبْر»
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ: «Sulton (hukmdor) Allohning yerdagi soyasidir, Uning bandalaridan zulm koʻrgan har bir kishi unga panoh tortadi. Agar u adolat qilsa, unga ajr boʻlur, raiyatga esa shukr qilish (lozim); agar u zulm qilsa, uning zimmasiga (gunoh) yuki tushur, raiyatga esa sabr qilish (lozim)», dedilar. Bayhaqiy «Shuab al-iymon»da rivoyat qilgan.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ: «Султон (ҳукмдор) Аллоҳнинг ердаги соясидир, Унинг бандаларидан зулм кўрган ҳар бир киши унга паноҳ тортади. Агар у адолат қилса, унга ажр бўлур, раиятга эса шукр қилиш (лозим); агар у зулм қилса, унинг зиммасига (гуноҳ) юки тушур, раиятга эса сабр қилиш (лозим)», дедилар. Байҳақий «Шуаб ал-иймон»да ривоят қилган.