وَحَدَّثَنِي عَنْ مَالِكٍ، أَنَّهُ سَأَلَ ابْنَ شِهَابٍ مَتَى يُضْرَبُ لَهُ الأَجَلُ أَمِنْ يَوْمِ يَبْنِي بِهَا أَمْ مِنْ يَوْمِ تُرَافِعُهُ إِلَى السُّلْطَانِ فَقَالَ بَلْ مِنْ يَوْمِ تُرَافِعُهُ إِلَى السُّلْطَانِ . قَالَ مَالِكٌ فَأَمَّا الَّذِي قَدْ مَسَّ امْرَأَتَهُ ثُمَّ اعْتَرَضَ عَنْهَا فَإِنِّي لَمْ أَسْمَعْ أَنَّهُ يُضْرَبُ لَهُ أَجَلٌ وَلاَ يُفَرَّقُ بَيْنَهُمَا .
Molik Ibn Shihob (rahimahulloh)dan: «Unga muddat qachondan belgilanadi — u bilan qoʻshilgan (nikoh qurgan) kunidanmi yoki ayol ishni sultonga (hokimga) koʻtargan kunidanmi?» deb soʻraganida, u: «Aksincha, ayol ishni sultonga koʻtargan kunidan», dedi. Molik aytdi: Xotiniga qoʻl tekkizib boʻlib, soʻng undan (jinsiy jihatdan) ojiz qolib qolgan kishiga kelsak — men unga muddat belgilanishini ham, ikkovi ajratilishini ham eshitmaganman.Молик Ибн Шиҳоб (раҳимаҳуллоҳ)дан: «Унга муддат қачондан белгиланади — у билан қўшилган (никоҳ қурган) куниданми ёки аёл ишни султонга (ҳокимга) кўтарган куниданми?» деб сўраганида, у: «Аксинча, аёл ишни султонга кўтарган кунидан», деди. Молик айтди: Хотинига қўл теккизиб бўлиб, сўнг ундан (жинсий жиҳатдан) ожиз қолиб қолган кишига келсак — мен унга муддат белгиланишини ҳам, иккови ажратилишини ҳам эшитмаганман.