وَعَنْ عَائِشَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهَا قَالَتْ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ: «التَّلْبِينَةُ مُجِمَّةٌ لِفُؤَادِ الْمَرِيضِ تَذْهَبُ بِبَعْض الْحزن»
(Oisha (roziyallohu anho) (Paygʻambar ﷺning zavjasi rivoyat qildi)ki,) uning ahlidan bir (kishi) vafot etsa va shu sababli ayollar (taʼziyaga) toʻ plansa, soʻng — uning ahli va xoslaridan boshqasi — tarqalganida, u talbinadan bir qozon (tayyorlashni) buyurar, u pishirilar, soʻng sarid qilinar (non toʻ gʻ ranar), talbina uning ustiga quyilar edi. Soʻng u: «Undan yenglar; chunki men Rasululloh ﷺni: ‹Talbina — kasalning yuragini tinchlantiradi, gʻ amning bir qismini ketkazadi› deb aytayotganlarini eshitganman» der edi.(Оиша (розияллоҳу анҳо) (Пайғамбар ﷺнинг завжаси ривоят қилди)ки,) унинг аҳлидан бир (киши) вафот эца ва шу сабабли аёллар (таъзияга) тў планса, сўнг — унинг аҳли ва хосларидан бошқаси — тарқалганида, у талбинадан бир қозон (тайёрлашни) буюрар, у пиширилар, сўнг сарид қилинар (нон тў ғ ранар), талбина унинг устига қуйилар эди. Сўнг у: «Ундан енглар; чунки мен Расулуллоҳ ﷺни: ‹Талбина — касалнинг юрагини тинчлантиради, ғ амнинг бир қисмини кетказади› деб айтаётганларини эшитганман» дер эди.