وَعَن سَلمَة ابْن المحبق: أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي غَزْوَة تَبُوك أَتَى على بَيْتٍ فَإِذَا قِرْبَةٌ مُعَلَّقَةٌ فَسَأَلَ الْمَاءَ فَقَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّهَا مَيْتَةٌ: «فَقَالَ دِبَاغُهَا طهورها» . رَوَاهُ أَحْمد وَأَبُو دَاوُد
Salama ibn al-Muhabbaq (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ Tabuk gʻazoti chogʻida bir uyga keldilar va u yerda osigʻliq turgan meshni koʻrib, suv soʼradilar. Ular: «Yo Rasululloh, axir u oʻlimtik-ku», dedilar. Shunda u zot ﷺ: «Uning oshlanishi — uning poklanishidir», dedilar.Салама ибн ал-Муҳаббақ (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ Табук ғазоти чоғида бир уйга келдилар ва у ерда осиғлиқ турган мешни кўриб, сув сўрадилар. Улар: «Ё Расулуллоҳ, ахир у ўлимтик-ку», дедилар. Шунда у зот ﷺ: «Унинг ошланиши — унинг покланишидир», дедилар.