وَعَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ أَنَّ رَجُلًا لَعَنَ الرِّيحَ عِنْدَ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ: «لَا تَلْعَنُوا الرِّيحَ فَإِنَّهَا مَأْمُورَةٌ وَأَنَّهُ مَنْ لَعَنَ شَيْئًا لَيْسَ لَهُ بِأَهْلٍ رَجَعَتِ اللَّعْنَةُ عَلَيْهِ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَقَالَ: هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadiki, bir kishi Nabiy ﷺ huzurida shamolni laʼnatladi. Shunda u zot: «Shamolni laʼnatlama, chunki u (Allohning) amriga boʻysunadi. Kim biror narsani u (laʼnatga) loyiq boʻlmagani holda laʼnatlasa, laʼnat oʻziga qaytadi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan gʻaribdir; uni Bishr ibn Umardan boshqa birortasi musnad qilib rivoyat qilganini bilmaymiz.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинадики, бир киши Набий ﷺ ҳузурида шамолни лаънатлади. Шунда у зот: «Шамолни лаънатлама, чунки у (Аллоҳнинг) амрига бўйсунади. Ким бирор нарсани у (лаънатга) лойиқ бўлмагани ҳолда лаънатласа, лаънат ўзига қайтади», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан ғарибдир; уни Бишр ибн Умардан бошқа бирортаси муснад қилиб ривоят қилганини билмаймиз.