وَعَنْ عَلِيَّ بْنَ أَبِي طَالِبٍ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: كَانَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا قَامَ إِلَى الصَّلَاةِ وَفِي رِوَايَةً: كَانَ إِذَا افْتَتَحَ الصَّلَاةَ كَبَّرَ ثُمَّ قَالَ: «وَجَّهْتُ وَجْهِيَ لِلَّذِي فَطَرَ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضَ حَنِيفًا وَمَا أَنَا مِنَ الْمُشْرِكِينَ إِنَّ صَلَاتِي وَنُسُكِي وَمَحْيَايَ وَمَمَاتِي لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ لَا شَرِيكَ لَهُ وَبِذَلِكَ أَمَرْتُ وَأَنَا مِنَ الْمُسْلِمِينَ اللَّهُمَّ أَنْتَ الْمَلِكُ لَا إِلَهَ إِلَّا أَنْتَ أَنْتَ رَبِّي وَأَنَا عَبْدُكَ ظَلَمْتُ نَفْسِي وَاعْتَرَفْتُ بِذَنْبِي فَاغْفِرْ لِي ذُنُوبِي جَمِيعًا إِنَّهُ لَا يَغْفِرُ الذُّنُوبَ إِلَّا أَنْتَ وَاهْدِنِي لِأَحْسَنِ الْأَخْلَاقِ لَا يَهْدِي لِأَحْسَنِهَا إِلَّا أَنْتَ وَاصْرِفْ عَنِّي سَيِّئَهَا لَا يَصْرِفُ عَنِّي سَيِّئَهَا إِلَّا أَنْتَ لَبَّيْكَ وَسَعْدَيْكَ وَالْخَيْرُ كُلُّهُ فِي يَدَيْكَ وَالشَّرُّ لَيْسَ إِلَيْكَ أَنَا بِكَ وَإِلَيْكَ تَبَارَكْتَ وَتَعَالَيْتَ أَسْتَغْفِرُكَ وَأَتُوبُ إِلَيْكَ» وَإِذَا رَكَعَ قَالَ: «اللَّهُمَّ لَكَ رَكَعْتُ وَبِكَ آمَنْتُ وَلَكَ أَسْلَمْتُ خَشَعَ لَكَ سَمْعِي وبصري ومخي وعظمي وعصبي» فَإِذا رفع قَالَ: «اللَّهُمَّ رَبَّنَا لَكَ الْحَمْدُ مِلْءَ السَّمَاوَاتِ وملء الأَرْض وملء مَا بَيْنَهُمَا وَمِلْءَ مَا شِئْتَ مِنْ شَيْءٍ بَعْدُ» وَإِذَا سَجَدَ قَالَ: «اللَّهُمَّ لَكَ سَجَدْتُ وَبِكَ آمَنْتُ وَلَكَ أَسْلَمْتُ سَجَدَ وَجْهِي لِلَّذِي خَلَقَهُ وَصُوَّرَهُ وَشَقَّ سَمْعَهُ وَبَصَرَهُ تَبَارَكَ اللَّهُ أَحْسَنُ الْخَالِقِينَ» ثُمَّ يَكُونُ مِنْ آخِرِ مَا يَقُولُ بَيْنَ التَّشَهُّدِ وَالتَّسْلِيمِ: «اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي مَا قَدَّمْتُ وَمَا أَخَّرْتُ وَمَا أَسْرَرْتُ وَمَا أَعْلَنْتُ وَمَا أَسْرَفْتُ وَمَا أَنْتَ أَعْلَمُ بِهِ مِنِّي أَنْتَ الْمُقَدِّمُ وَأَنْتَ الْمُؤَخِّرُ لَا إِلَهَ إِلَّا أَنْتَ» . رَوَاهُ مُسْلِمٌ وَفِي رِوَايَةٍ لِلشَّافِعِيِّ: «وَالشَّرُّ لَيْسَ إِلَيْكَ وَالْمَهْدِيُّ مَنْ هَدَيْتَ أَنَا بِكَ وَإِلَيْك لَا مَنْجَى مِنْكَ وَلَا مَلْجَأَ إِلَّا إِلَيْكَ تَبَارَكْتَ»
Ali ibn Abu Tolib (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ namozga turganlarida shunday der edilar: «Yuzimni butun ixlos bilan osmonlaru yerni yaratgan (Zot)ga qaratdim va men mushriklardan emasman. Albatta, namozim, qurbonligim, hayotim va oʻlimim olamlarning Robbi Alloh uchundir. Uning sherigi yoʻq. Men shunga buyurilganman va men musulmonlardanman. Allohim! Sen Malik (Podshoh)san, Sendan oʻzga iloh yoʻq. Sen mening Robbimsan, men esa Sening bandangman. Oʻzimga zulm qildim va gunohimni eʼtirof etdim. Bas, barcha gunohlarimni kechirgin, chunki gunohlarni Sendan oʻzga hech kim kechirmaydi. Meni eng goʻzal axloqqa hidoyat qilgin, uning eng goʻzaliga Sendan oʻzga hech kim hidoyat qilmaydi. Yomon (axloq)ni mendan uzoqlashtirgin, uning yomonini mendan Sendan oʻzga hech kim uzoqlashtirmaydi. Labbayka va saʼdayka (amringga bandaman). Barcha yaxshilik Sening qoʻlingdadir, yomonlik esa Senga (nisbat berilmaydi). Men Sen (tufayli mavjud)man va Senga (qaytaman). Sen barakotlisan va oliysan. Sendan magʻfirat soʻrayman va Senga tavba qilaman». (U zot) ruku qilganlarida shunday der edilar: «Allohim! Sen uchun ruku qildim, Senga iymon keltirdim va Senga taslim boʻldim. Qulogʻim, koʻzim, miyam, suyagim va paylarim Senga boʻysundi». (U zot rukudan) bosh koʻtarganlarida shunday der edilar: «Allohim, ey Robbimiz! Osmonlar toʻla, yer toʻla, ular orasidagi narsa toʻla va undan keyin Oʻzing istagan narsa toʻla hamd Sengadir». (U zot) sajda qilganlarida shunday der edilar: «Allohim! Senga sajda qildim, Senga iymon keltirdim va Senga taslim boʻldim. Yuzim oʻzini yaratgan, shaklga keltirgan, qulogʻini va koʻzini ochgan (Zot)ga sajda qildi. Yaratuvchilarning eng goʻzali boʻlmish Alloh barakotlidir». Soʻng tashahhud bilan salom orasida aytadigan eng oxirgi (soʻzlari) shu boʻlar edi: «Allohim! Avval qilgan, keyin qilgan, yashirin qilgan, oshkora qilgan, isrof qilgan va Sen mendan koʻra yaxshiroq biladigan (gunohlarimni) kechirgin. Sen oldinga oʻtkazuvchisan va Sen orqaga qoldiruvchisan. Sendan oʻzga iloh yoʻq».Али ибн Абу Толиб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ намозга турганларида шундай дер эдилар: «Юзимни бутун ихлос билан осмонлару ерни яратган (Зот)га қаратдим ва мен мушриклардан эмасман. Албатта, намозим, қурбонлигим, ҳаётим ва ўлимим оламларнинг Робби Аллоҳ учундир. Унинг шериги йўқ. Мен шунга буюрилганман ва мен мусулмонларданман. Аллоҳим! Сен Малик (Подшоҳ)сан, Сендан ўзга илоҳ йўқ. Сен менинг Роббимсан, мен эса Сенинг бандангман. Ўзимга зулм қилдим ва гуноҳимни эътироф этдим. Бас, барча гуноҳларимни кечиргин, чунки гуноҳларни Сендан ўзга ҳеч ким кечирмайди. Мени энг гўзал ахлоққа ҳидоят қилгин, унинг энг гўзалига Сендан ўзга ҳеч ким ҳидоят қилмайди. Ёмон (ахлоқ)ни мендан узоқлаштиргин, унинг ёмонини мендан Сендан ўзга ҳеч ким узоқлаштирмайди. Лаббайка ва саъдайка (амрингга бандаман). Барча яхшилик Сенинг қўлингдадир, ёмонлик эса Сенга (нисбат берилмайди). Мен Сен (туфайли мавжуд)ман ва Сенга (қайтаман). Сен баракотлисан ва олийсан. Сендан мағфират сўрайман ва Сенга тавба қиламан». (У зот) руку қилганларида шундай дер эдилар: «Аллоҳим! Сен учун руку қилдим, Сенга иймон келтирдим ва Сенга таслим бўлдим. Қулоғим, кўзим, миям, суягим ва пайларим Сенга бўйсунди». (У зот рукудан) бош кўтарганларида шундай дер эдилар: «Аллоҳим, эй Роббимиз! Осмонлар тўла, ер тўла, улар орасидаги нарса тўла ва ундан кейин Ўзинг истаган нарса тўла ҳамд Сенгадир». (У зот) сажда қилганларида шундай дер эдилар: «Аллоҳим! Сенга сажда қилдим, Сенга иймон келтирдим ва Сенга таслим бўлдим. Юзим ўзини яратган, шаклга келтирган, қулоғини ва кўзини очган (Зот)га сажда қилди. Яратувчиларнинг энг гўзали бўлмиш Аллоҳ баракотлидир». Сўнг ташаҳҳуд билан салом орасида айтадиган энг охирги (сўзлари) шу бўлар эди: «Аллоҳим! Аввал қилган, кейин қилган, яширин қилган, ошкора қилган, исроф қилган ва Сен мендан кўра яхшироқ биладиган (гуноҳларимни) кечиргин. Сен олдинга ўтказувчисан ва Сен орқага қолдирувчисан. Сендан ўзга илоҳ йўқ».