وَعَنْ عَائِشَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهَا قَالَتْ: كَانَ إِذَا اشْتَكَى الْإِنْسَانُ الشَّيْءَ مِنْهُ أَوْ كَانَتْ بِهِ قَرْحَةٌ أَوْ جُرْحٌ قَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِأُصْبُعِهِ: «بِسْمِ اللَّهِ تُرْبَةُ أَرْضِنَا بِرِيقَةِ بَعْضِنَا لِيُشْفَى سَقِيمُنَا بِإِذن رَبنَا»
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ inson biror narsadan shikoyat qilsa yoki unda yara yo jarohat boʻlsa, Nabiy ﷺ barmoqlari bilan mana shunday qilar edilar — Sufyon koʻrsatkich barmogʻini yerga qoʻyib, soʻng uni koʻtardi —: «Allohning nomi bilan, Robbimizning izni bilan kasalimiz shifo topishi uchun yerimizning tuprogʻi birimizning soʻlagi bilan (aralashtirildi)», (der edilar). Ibn Abu Shayba: «yushfa (shifo topadi)» dedi. Zuhayr esa: «liyushfa saqiymuno (kasalimiz shifo topishi uchun)» dedi.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ инсон бирор нарсадан шикоят қилса ёки унда яра ё жароҳат бўлса, Набий ﷺ бармоқлари билан мана шундай қилар эдилар — Суфён кўрсаткич бармоғини ерга қўйиб, сўнг уни кўтарди —: «Аллоҳнинг номи билан, Роббимизнинг изни билан касалимиз шифо топиши учун еримизнинг тупроғи биримизнинг сўлаги билан (аралаштирилди)», (дер эдилар). Ибн Абу Шайба: «юшфа (шифо топади)» деди. Зуҳайр эса: «лиюшфа сақиймуно (касалимиз шифо топиши учун)» деди.