حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، وَأَبُو الرَّبِيعِ الزَّهْرَانِيُّ، قَالَ يَحْيَى أَخْبَرَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ، هَلَكَ وَتَرَكَ تِسْعَ بَنَاتٍ - أَوْ قَالَ سَبْعَ - فَتَزَوَّجْتُ امْرَأَةً ثَيِّبًا فَقَالَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " يَا جَابِرُ تَزَوَّجْتَ " . قَالَ قُلْتُ نَعَمْ . قَالَ " فَبِكْرٌ أَمْ ثَيِّبٌ " . قَالَ قُلْتُ بَلْ ثَيِّبٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَ " فَهَلاَّ جَارِيَةً تُلاَعِبُهَا وَتُلاَعِبُكَ " . أَوْ قَالَ " تُضَاحِكُهَا وَتُضَاحِكُكَ " . قَالَ قُلْتُ لَهُ إِنَّ عَبْدَ اللَّهِ هَلَكَ وَتَرَكَ تِسْعَ بَنَاتٍ - أَوْ سَبْعَ - وَإِنِّي كَرِهْتُ أَنْ آتِيَهُنَّ أَوْ أَجِيئَهُنَّ بِمِثْلِهِنَّ فَأَحْبَبْتُ أَنْ أَجِيءَ بِامْرَأَةٍ تَقُومُ عَلَيْهِنَّ وَتُصْلِحُهُنَّ . قَالَ " فَبَارَكَ اللَّهُ لَكَ " . أَوْ قَالَ لِي خَيْرًا وَفِي رِوَايَةِ أَبِي الرَّبِيعِ " تُلاَعِبُهَا وَتُلاَعِبُكَ وَتُضَاحِكُهَا وَتُضَاحِكُكَ " .
Jobir ibn Abdulloh (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Abdulloh (Jobirning otasi) vafot etib, toʻqqizta — yoki yettita — qiz qoldirgan edi, men esa tul (eri boʻlgan) bir ayolga uylandim. Shunda Rasululloh ﷺ menga: «Yo Jobir, uylandingmi?» — dedilar. (Jobir) dedi: «Ha», dedim. (U zot): «Bokira qizgami yoki tul ayolgami?» — dedilar. (Jobir) dedi: «Yoʻq, tul ayolga, yo Rasululloh», dedim. (U zot): «Nega oʻzing u bilan, u esa sen bilan oʻynaydigan bir qizga uylanmading?» — yoki: «sen uni, u seni kuldiradigan (qizga uylanmading?)» — dedilar. (Jobir) dedi: Unga (Rasululloh ﷺ ga): «Abdulloh vafot etib, toʻqqizta — yoki yettita — qiz qoldirdi, men esa ularning oldiga ularga oʻxshagan (yosh bir qizni) olib kelishni xush koʻrmadim, ularni parvarish qiladigan va ularni tarbiyalaydigan bir ayolni olib kelishni yoqtirdim», dedim. (U zot): «Alloh senga baraka bersin», — dedilar yoki menga yaxshilik (tilab duo qildilar). Abur-Rabiʼning rivoyatida: «Oʻzing u bilan, u sen bilan oʻnaydi, sen uni, u seni kuldiradi», (deyilgan).Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Абдуллоҳ (Жобирнинг отаси) вафот этиб, тўққизта — ёки еттита — қиз қолдирган эди, мен эса тул (эри бўлган) бир аёлга уйландим. Шунда Расулуллоҳ ﷺ менга: «Ё Жобир, уйландингми?» — дедилар. (Жобир) деди: «Ҳа», дедим. (У зот): «Бокира қизгами ёки тул аёлгами?» — дедилар. (Жобир) деди: «Йўқ, тул аёлга, ё Расулуллоҳ», дедим. (У зот): «Нега ўзинг у билан, у эса сен билан ўйнайдиган бир қизга уйланмадинг?» — ёки: «сен уни, у сени кулдирадиган (қизга уйланмадинг?)» — дедилар. (Жобир) деди: Унга (Расулуллоҳ ﷺ га): «Абдуллоҳ вафот этиб, тўққизта — ёки еттита — қиз қолдирди, мен эса уларнинг олдига уларга ўхшаган (ёш бир қизни) олиб келишни хуш кўрмадим, уларни парвариш қиладиган ва уларни тарбиялайдиган бир аёлни олиб келишни ёқтирдим», дедим. (У зот): «Аллоҳ сенга барака берсин», — дедилар ёки менга яхшилик (тилаб дуо қилдилар). Абур-Рабиънинг ривоятида: «Ўзинг у билан, у сен билан ўнайди, сен уни, у сени кулдиради», (дейилган).