HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sahih Muslim · HadisСаҳиҳ Муслим · Ҳадис540 bBob 7:Боб 7: Namozda gapirishning man etilgani va avval joiz boʻlgani bekor qilinganiНамозда гапиришнинг ман этилгани ва аввал жоиз бўлгани бекор қилинганиباب تَحْرِيمِ الْكَلاَمِ فِي الصَّلاَةِ وَنَسْخِ مَا كَانَ مِنْ إِبَاحَتِهِ ‏

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنِي أَبُو الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ أَرْسَلَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ مُنْطَلِقٌ إِلَى بَنِي الْمُصْطَلِقِ فَأَتَيْتُهُ وَهُوَ يُصَلِّي عَلَى بَعِيرِهِ فَكَلَّمْتُهُ فَقَالَ لِي بِيَدِهِ هَكَذَا - وَأَوْمَأَ زُهَيْرٌ بِيَدِهِ - ثُمَّ كَلَّمْتُهُ فَقَالَ لِي هَكَذَا - فَأَوْمَأَ زُهَيْرٌ أَيْضًا بِيَدِهِ نَحْوَ الأَرْضِ - وَأَنَا أَسْمَعُهُ يَقْرَأُ يُومِئُ بِرَأْسِهِ فَلَمَّا فَرَغَ قَالَ ‏"‏ مَا فَعَلْتَ فِي الَّذِي أَرْسَلْتُكَ لَهُ فَإِنَّهُ لَمْ يَمْنَعْنِي أَنْ أُكَلِّمَكَ إِلاَّ أَنِّي كُنْتُ أُصَلِّي ‏"‏ ‏.‏ قَالَ زُهَيْرٌ وَأَبُو الزُّبَيْرِ جَالِسٌ مُسْتَقْبِلَ الْكَعْبَةِ فَقَالَ بِيَدِهِ أَبُو الزُّبَيْرِ إِلَى بَنِي الْمُصْطَلِقِ فَقَالَ بِيَدِهِ إِلَى غَيْرِ الْكَعْبَةِ ‏.‏

Jobir (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ Banul-Mustaliq (qabilasi) tomon yoʻl olayotganlarida meni (bir ish bilan) joʻnatdilar. Men u zotning oldilariga keldim, u zot tuyalari ustida namoz oʻqiyotgan edilar. Men u zotga gapirdim, u zot menga qoʻllari bilan mana shunday ishora qildilar — Zuhayr qoʻli bilan ishora qildi —. Soʻng yana gapirdim, u zot menga mana shunday qildilar — Zuhayr yana qoʻli bilan yerga tomon ishora qildi —. Men u zotning (Qurʼon) oʻqiyotganlarini eshitar, u zot boshlari bilan ishora qilar edilar. (Namozdan) boʻshaganlarida: «Men seni nima uchun joʻnatgan boʻlsam, oʻsha ishni qilib keldingmi? Meni sen bilan gaplashishimdan namoz oʻqiyotganligimdan boshqa narsa toʻsib qolmadi», — dedilar. Zuhayr (shunday) dedi: Abuz-Zubayr Kaʼbaga yuzlanib oʻtirgan edi, soʻng Abuz-Zubayr qoʻli bilan Banul-Mustaliq tomon ishora qildi, ana shunday qoʻli bilan Kaʼbadan boshqa tomonni koʻrsatdi.Жобир (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ Банул-Мусталиқ (қабиласи) томон йўл олаётганларида мени (бир иш билан) жўнатдилар. Мен у зотнинг олдиларига келдим, у зот туялари устида намоз ўқиётган эдилар. Мен у зотга гапирдим, у зот менга қўллари билан мана шундай ишора қилдилар — Зуҳайр қўли билан ишора қилди —. Сўнг яна гапирдим, у зот менга мана шундай қилдилар — Зуҳайр яна қўли билан ерга томон ишора қилди —. Мен у зотнинг (Қуръон) ўқиётганларини эшитар, у зот бошлари билан ишора қилар эдилар. (Намоздан) бўшаганларида: «Мен сени нима учун жўнатган бўлсам, ўша ишни қилиб келдингми? Мени сен билан гаплашишимдан намоз ўқиётганлигимдан бошқа нарса тўсиб қолмади», — дедилар. Зуҳайр (шундай) деди: Абуз-Зубайр Каъбага юзланиб ўтирган эди, сўнг Абуз-Зубайр қўли билан Банул-Мусталиқ томон ишора қилди, ана шундай қўли билан Каъбадан бошқа томонни кўрсатди.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ