حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ هَمَّامِ بْنِ مُنَبِّهٍ، قَالَ هَذَا مَا حَدَّثَنَا أَبُو هُرَيْرَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . فَذَكَرَ أَحَادِيثَ مِنْهَا وَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " تَحَاجَّتِ الْجَنَّةُ وَالنَّارُ فَقَالَتِ النَّارُ أُوثِرْتُ بِالْمُتَكَبِّرِينَ وَالْمُتَجَبِّرِينَ . وَقَالَتِ الْجَنَّةُ فَمَا لِي لاَ يَدْخُلُنِي إِلاَّ ضُعَفَاءُ النَّاسِ وَسَقَطُهُمْ وَغِرَّتُهُمْ قَالَ اللَّهُ لِلْجَنَّةِ إِنَّمَا أَنْتِ رَحْمَتِي أَرْحَمُ بِكِ مَنْ أَشَاءُ مِنْ عِبَادِي . وَقَالَ لِلنَّارِ إِنَّمَا أَنْتِ عَذَابِي أُعَذِّبُ بِكِ مَنْ أَشَاءُ مِنْ عِبَادِي . وَلِكُلِّ وَاحِدَةٍ مِنْكُمَا مِلْؤُهَا فَأَمَّا النَّارُ فَلاَ تَمْتَلِئُ حَتَّى يَضَعَ اللَّهُ تَبَارَكَ وَتَعَالَى رِجْلَهُ تَقُولُ قَطْ قَطْ قَطْ . فَهُنَالِكَ تَمْتَلِئُ وَيُزْوَى بَعْضُهَا إِلَى بَعْضٍ وَلاَ يَظْلِمُ اللَّهُ مِنْ خَلْقِهِ أَحَدًا وَأَمَّا الْجَنَّةُ فَإِنَّ اللَّهَ يُنْشِئُ لَهَا خَلْقًا " .
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Jannat va doʻzax bir-biri bilan tortishdilar. Doʻzax: ‹Menga kibrlanuvchilar va zoʻravonlik qiluvchilar (yashash uchun) berildi (ular bilan ardoqlandim)›, — dedi. Jannat esa: ‹Menga nima boʻldiki, ichimga faqat odamlarning ojizlari, past (koʻrilganlari) va soddalarigina kiradilar?› — dedi. Alloh jannatga: ‹Sen Mening rahmatimsan, sen orqali bandalarimdan xohlaganimga rahm qilaman›, — dedi. Doʻzaxga esa: ‹Sen Mening azobimsan, sen orqali bandalarimdan xohlaganimni azoblayman. Ikkovingizning har biri uchun toʻladigan (miqdor) bor›, — dedi. Doʻzaxga kelsak, u Alloh — tabaroka va taolo — oyogʻini qoʻymaguncha toʻlmaydi. (Shunda) u: ‹Boʻldi, boʻldi, boʻldi!› — deydi. Mana oʻshanda u toʻladi va uning baʼzi qismi baʼzisiga (siqilib) yigʻiladi. Alloh oʻz xalqidan birortasiga zulm qilmaydi. Jannatga kelsak, Alloh unga (yangi) xalq paydo qiladi», — dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Жаннат ва дўзах бир-бири билан тортишдилар. Дўзах: ‹Менга кибрланувчилар ва зўравонлик қилувчилар (яшаш учун) берилди (улар билан ардоқландим)›, — деди. Жаннат эса: ‹Менга нима бўлдики, ичимга фақат одамларнинг ожизлари, паст (кўрилганлари) ва соддаларигина кирадилар?› — деди. Аллоҳ жаннатга: ‹Сен Менинг раҳматимсан, сен орқали бандаларимдан хоҳлаганимга раҳм қиламан›, — деди. Дўзахга эса: ‹Сен Менинг азобимсан, сен орқали бандаларимдан хоҳлаганимни азоблайман. Икковингизнинг ҳар бири учун тўладиган (миқдор) бор›, — деди. Дўзахга келсак, у Аллоҳ — табарока ва таоло — оёғини қўймагунча тўлмайди. (Шунда) у: ‹Бўлди, бўлди, бўлди!› — дейди. Мана ўшанда у тўлади ва унинг баъзи қисми баъзисига (сиқилиб) йиғилади. Аллоҳ ўз халқидан бирортасига зулм қилмайди. Жаннатга келсак, Аллоҳ унга (янги) халқ пайдо қилади», — дедилар.