حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ هَمَّامٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، رضى الله عنه قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " تَحَاجَّتِ الْجَنَّةُ وَالنَّارُ فَقَالَتِ النَّارُ أُوثِرْتُ بِالْمُتَكَبِّرِينَ وَالْمُتَجَبِّرِينَ. وَقَالَتِ الْجَنَّةُ مَا لِي لاَ يَدْخُلُنِي إِلاَّ ضُعَفَاءُ النَّاسِ وَسَقَطُهُمْ. قَالَ اللَّهُ تَبَارَكَ وَتَعَالَى لِلْجَنَّةِ أَنْتِ رَحْمَتِي أَرْحَمُ بِكِ مَنْ أَشَاءُ مِنْ عِبَادِي. وَقَالَ لِلنَّارِ إِنَّمَا أَنْتِ عَذَابٌ أُعَذِّبُ بِكِ مَنْ أَشَاءُ مِنْ عِبَادِي. وَلِكُلِّ وَاحِدَةٍ مِنْهُمَا مِلْؤُهَا، فَأَمَّا النَّارُ فَلاَ تَمْتَلِئُ حَتَّى يَضَعَ رِجْلَهُ فَتَقُولُ قَطٍ قَطٍ قَطٍ. فَهُنَالِكَ تَمْتَلِئُ وَيُزْوَى بَعْضُهَا إِلَى بَعْضٍ، وَلاَ يَظْلِمُ اللَّهُ ـ عَزَّ وَجَلَّ ـ مِنْ خَلْقِهِ أَحَدًا، وَأَمَّا الْجَنَّةُ فَإِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ يُنْشِئُ لَهَا خَلْقًا ".
(Abu Hurayra (roziyallohu anhu) aytdi:) Paygʻambar ﷺ: «Jannat va doʻ zax (oʻ zaro) bahslashdi. Doʻ zax: ‹Menga takabbur va jabbor (zolim)lar (afzal koʻ rib) berildi› dedi. Jannat: ‹Menga nima boʻ ldiki, menga faqat odamlarning zaiflari va tubanlari kiradi?› dedi. Alloh taboraka va taolo jannatga: ‹Sen — Mening rahmatimsan; sening (vositang) bilan bandalarimdan xohlagan (kishi)ni rahm qilaman› dedi va doʻ zaxga: ‹Sen faqat azobimsan; sening (vositang) bilan bandalarimdan xohlagan (kishi)ni azoblayman› dedi. Har ikkovining (oʻ ziga yarasha) toʻ ldirilish(i) bor: doʻ zaxga kelsak — u toʻ lmaydi, to (Alloh) Oʻ z oyogʻ ini unga qoʻ yadi; shunda u: ‹Bas, bas, bas (yetadi)!› deydi; mana oʻ shanda u toʻ ladi va baʼzisi baʼzisiga yigʻ iladi; Alloh azza va jalla Oʻ z xaloyiqidan hech kimga zulm qilmaydi. Jannatga kelsak — Alloh azza va jalla unga (yangi) bir xilqat (xalq) paydo qiladi», dedilar.(Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) айтди:) Пайғамбар ﷺ: «Жаннат ва дў зах (ў заро) баҳслашди. Дў зах: ‹Менга такаббур ва жаббор (золим)лар (афзал кў риб) берилди› деди. Жаннат: ‹Менга нима бў лдики, менга фақат одамларнинг заифлари ва тубанлари киради?› деди. Аллоҳ таборака ва таоло жаннатга: ‹Сен — Менинг раҳматимсан; сенинг (воситанг) билан бандаларимдан хоҳлаган (киши)ни раҳм қиламан› деди ва дў захга: ‹Сен фақат азобимсан; сенинг (воситанг) билан бандаларимдан хоҳлаган (киши)ни азоблайман› деди. Ҳар икковининг (ў зига яраша) тў лдирилиш(и) бор: дў захга келсак — у тў лмайди, то (Аллоҳ) Ў з оёғ ини унга қў яди; шунда у: ‹Бас, бас, бас (етади)!› дейди; мана ў шанда у тў лади ва баъзиси баъзисига йиғ илади; Аллоҳ азза ва жалла Ў з халойиқидан ҳеч кимга зулм қилмайди. Жаннатга келсак — Аллоҳ азза ва жалла унга (янги) бир хилқат (халқ) пайдо қилади», дедилар.