وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا شَبَابَةُ، حَدَّثَنِي وَرْقَاءُ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " تَحَاجَّتِ النَّارُ وَالْجَنَّةُ فَقَالَتِ النَّارُ أُوثِرْتُ بِالْمُتَكَبِّرِينَ وَالْمُتَجَبِّرِينَ . وَقَالَتِ الْجَنَّةُ فَمَا لِي لاَ يَدْخُلُنِي إِلاَّ ضُعَفَاءُ النَّاسِ وَسَقَطُهُمْ وَعَجَزُهُمْ . فَقَالَ اللَّهُ لِلْجَنَّةِ أَنْتِ رَحْمَتِي أَرْحَمُ بِكِ مَنْ أَشَاءُ مِنْ عِبَادِي . وَقَالَ لِلنَّارِ أَنْتِ عَذَابِي أُعَذِّبُ بِكِ مَنْ أَشَاءُ مِنْ عِبَادِي وَلِكُلِّ وَاحِدَةٍ مِنْكُمْ مِلْؤُهَا فَأَمَّا النَّارُ فَلاَ تَمْتَلِئُ . فَيَضَعُ قَدَمَهُ عَلَيْهَا فَتَقُولُ قَطْ قَطْ . فَهُنَالِكَ تَمْتَلِئُ وَيُزْوَى بَعْضُهَا إِلَى بَعْضٍ " .
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ: «Doʻzax va jannat bahslashdilar. Doʻzax: ‹Men mutakabbir (kibrli)lar va jabbor (zoʻravon)lar bilan ustun qilindim› — dedi. Jannat esa: ‹Menga nima boʻldiki, ichimga faqat odamlarning zaiflari, tubanlari va ojizlari kiradi?› — dedi. Shunda Alloh jannatga: ‹Sen Mening rahmatimsan, sen orqali bandalarimdan xohlagan kishimga rahm qilaman› — dedi. Doʻzaxga esa: ‹Sen Mening azobimsan, sen orqali bandalarimdan xohlagan kishimni azoblayman; ikkovingizdan har biringizni toʻldiradigan (narsa) bordir› — dedi. Ammo doʻzax toʻlmaydi, toki (Alloh) Oʻz qadamini uning ustiga qoʻyguncha. Shunda u: ‹Boʻldi, boʻldi› — deydi. Mana shunda u toʻladi va uning baʼzi qismi baʼzisiga qovushadi», — dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ: «Дўзах ва жаннат баҳслашдилар. Дўзах: ‹Мен мутакаббир (кибрли)лар ва жаббор (зўравон)лар билан устун қилиндим› — деди. Жаннат эса: ‹Менга нима бўлдики, ичимга фақат одамларнинг заифлари, тубанлари ва ожизлари киради?› — деди. Шунда Аллоҳ жаннатга: ‹Сен Менинг раҳматимсан, сен орқали бандаларимдан хоҳлаган кишимга раҳм қиламан› — деди. Дўзахга эса: ‹Сен Менинг азобимсан, сен орқали бандаларимдан хоҳлаган кишимни азоблайман; икковингиздан ҳар бирингизни тўлдирадиган (нарса) бордир› — деди. Аммо дўзах тўлмайди, токи (Аллоҳ) Ўз қадамини унинг устига қўйгунча. Шунда у: ‹Бўлди, бўлди› — дейди. Мана шунда у тўлади ва унинг баъзи қисми баъзисига қовушади», — дедилар.