وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ قَالَ إِسْحَاقُ أَخْبَرَنَا وَقَالَ الآخَرُونَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ إِدْرِيسَ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، عَنِ ابْنِ أَبِي عَمَّارٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بَابَيْهِ، عَنْ يَعْلَى بْنِ أُمَيَّةَ، قَالَ قُلْتُ لِعُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ { لَيْسَ عَلَيْكُمْ جُنَاحٌ أَنْ تَقْصُرُوا، مِنَ الصَّلاَةِ إِنْ خِفْتُمْ أَنْ يَفْتِنَكُمُ الَّذِينَ كَفَرُوا} فَقَدْ أَمِنَ النَّاسُ فَقَالَ عَجِبْتُ مِمَّا عَجِبْتَ مِنْهُ فَسَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ ذَلِكَ . فَقَالَ " صَدَقَةٌ تَصَدَّقَ اللَّهُ بِهَا عَلَيْكُمْ فَاقْبَلُوا صَدَقَتَهُ " .
Yaʼlo ibn Umayya (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: men Umar ibn Xattobga: «‹Agar kofir boʻlganlar sizlarni fitnaga solishidan qoʻrqsangiz, namozni qasr qilsangiz sizlarga gunoh boʻlmaydi› (Niso 101). Endi-ku odamlar tinch-omon boʻldilar (xavf qolmadi-ku)?» dedim. Shunda (Umar): «Men ham sen taajjub qilgan narsadan taajjub qilgandim, shuning uchun Rasululloh ﷺ dan bu haqda soʻradim. U zot: ‹Bu Alloh sizlarga sadaqa qilgan sadaqadir, bas, Uning sadaqasini qabul qilinglar›, dedilar», dedi.Яъло ибн Умайя (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: мен Умар ибн Хаттобга: «‹Агар кофир бўлганлар сизларни фитнага солишидан қўрқсангиз, намозни қаср қилсангиз сизларга гуноҳ бўлмайди› (Нисо 101). Энди-ку одамлар тинч-омон бўлдилар (хавф қолмади-ку)?» дедим. Шунда (Умар): «Мен ҳам сен таажжуб қилган нарсадан таажжуб қилгандим, шунинг учун Расулуллоҳ ﷺ дан бу ҳақда сўрадим. У зот: ‹Бу Аллоҳ сизларга садақа қилган садақадир, бас, Унинг садақасини қабул қилинглар›, дедилар», деди.