وَحَدَّثَنِي عَنْ مَالِكٍ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ حُمْرَانَ، مَوْلَى عُثْمَانَ بْنِ عَفَّانَ أَنَّ عُثْمَانَ بْنَ عَفَّانَ، جَلَسَ عَلَى الْمَقَاعِدِ فَجَاءَ الْمُؤَذِّنُ فَآذَنَهُ بِصَلاَةِ الْعَصْرِ فَدَعَا بِمَاءٍ فَتَوَضَّأَ ثُمَّ قَالَ وَاللَّهِ لأُحَدِّثَنَّكُمْ حَدِيثًا لَوْلاَ أَنَّهُ فِي كِتَابِ اللَّهِ مَا حَدَّثْتُكُمُوهُ ثُمَّ قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَا مِنِ امْرِئٍ يَتَوَضَّأُ فَيُحْسِنُ وُضُوءَهُ ثُمَّ يُصَلِّي الصَّلاَةَ إِلاَّ غُفِرَ لَهُ مَا بَيْنَهُ وَبَيْنَ الصَّلاَةِ الأُخْرَى حَتَّى يُصَلِّيَهَا " .
Usmon ibn Affon (roziyallohu anhu)ning mavlosi Humron (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadiki, Usmon ibn Affon (bir kuni) maqʼadlarda (masjid yonidagi supalarda) oʻtirgan edi, muazzin kelib, unga asr namozining (vaqti kirgani)ni bildirdi. Shunda u suv soʻrab, tahorat oldi, keyin dedi: «Vallohi, men sizlarga bir hadis aytib beraman. Agar u Allohning Kitobida boʻlmaganida, uni sizlarga aytmagan boʻlardim». Soʻng u: «Men Rasululloh ﷺning shunday deganlarini eshitdim: ‹Qaysi bir kishi tahorat olib, uni chiroyli (mukammal) qilsa, soʻng namoz oʻqisa, u bilan keyingi namoz orasidagi (gunohlari) — u (namoz)ni oʻqiguncha — albatta kechiriladi›», dedi. Yahyo aytdi: Molik: «Menimcha, u ushbu oyatni nazarda tutgan: {Kunduzning ikki tarafida va kechaning (kunduzga yaqin) soatlarida namozni toʻkis ado et! Albatta, yaxshiliklar yomonliklarni ketkazur. Bu — eslovchilar uchun eslatmadir} (Hud 114)», dedi.Усмон ибн Аффон (розияллоҳу анҳу)нинг мавлоси Ҳумрон (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинадики, Усмон ибн Аффон (бир куни) мақъадларда (масжид ёнидаги супаларда) ўтирган эди, муаззин келиб, унга аср намозининг (вақти киргани)ни билдирди. Шунда у сув сўраб, таҳорат олди, кейин деди: «Валлоҳи, мен сизларга бир ҳадис айтиб бераман. Агар у Аллоҳнинг Китобида бўлмаганида, уни сизларга айтмаган бўлардим». Сўнг у: «Мен Расулуллоҳ ﷺнинг шундай деганларини эшитдим: ‹Қайси бир киши таҳорат олиб, уни чиройли (мукаммал) қилса, сўнг намоз ўқиса, у билан кейинги намоз орасидаги (гуноҳлари) — у (намоз)ни ўқигунча — албатта кечирилади›», деди. Яҳё айтди: Молик: «Менимча, у ушбу оятни назарда тутган: {Кундузнинг икки тарафида ва кечанинг (кундузга яқин) соатларида намозни тўкис адо эт! Албатта, яхшиликлар ёмонликларни кетказур. Бу — эсловчилар учун эслатмадир} (Ҳуд 114)», деди.