وَحَدَّثَنِي عَنْ مَالِكٍ، عَنِ الصَّلْتِ بْنِ زُيَيْدٍ، عَنْ غَيْرِ، وَاحِدٍ، مِنْ أَهْلِهِ أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، وَجَدَ رِيحَ طِيبٍ وَهُوَ بِالشَّجَرَةِ وَإِلَى جَنْبِهِ كَثِيرُ بْنُ الصَّلْتِ فَقَالَ عُمَرُ مِمَّنْ رِيحُ هَذَا الطِّيبِ فَقَالَ كَثِيرٌ مِنِّي يَا أَمِيرَ الْمُؤْمِنِينَ لَبَّدْتُ رَأْسِي وَأَرَدْتُ أَنْ لاَ أَحْلِقَ . فَقَالَ عُمَرُ فَاذْهَبْ إِلَى شَرَبَةٍ فَادْلُكْ رَأْسَكَ حَتَّى تُنَقِّيَهُ . فَفَعَلَ كَثِيرُ بْنُ الصَّلْتِ . قَالَ مَالِكٌ الشَّرَبَةُ حَفِيرٌ تَكُونُ عِنْدَ أَصْلِ النَّخْلَةِ .
Molik as-Salt ibn Zubayddan, u ahlidan (oilasidan) bir necha kishidan rivoyat qiladiki, Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu) ash-Shajarada boʻlganida atir hidini sezdi, yonida esa Kasir ibn as-Salt bor edi. Umar: «Bu atir hidi kimdan (kelyapti)?» dedi. Kasir: «Mendan, ey amir al-mumin. Men boshimni (atir bilan) libodladim (yopishtirdim) va (sochimni) olmaslikni istadim», dedi. Umar: «Bas, sharabaga borib, boshingni tozalaguncha ishqala», dedi. Kasir ibn as-Salt shunday qildi. Molik aytdi: «Sharaba — xurmo tagida boʻladigan chuqurchadir».Молик ас-Салт ибн Зубайддан, у аҳлидан (оиласидан) бир неча кишидан ривоят қиладики, Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу) аш-Шажарада бўлганида атир ҳидини сезди, ёнида эса Касир ибн ас-Салт бор эди. Умар: «Бу атир ҳиди кимдан (келяпти)?» деди. Касир: «Мендан, эй амир ал-мумин. Мен бошимни (атир билан) либодладим (ёпиштирдим) ва (сочимни) олмасликни истадим», деди. Умар: «Бас, шарабага бориб, бошингни тозалагунча ишқала», деди. Касир ибн ас-Салт шундай қилди. Молик айтди: «Шараба — хурмо тагида бўладиган чуқурчадир».