وَحَدَّثَنِي عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُرْوَةَ بْنِ الزُّبَيْرِ، أَنَّ خَوْلَةَ بِنْتَ حَكِيمٍ، دَخَلَتْ عَلَى عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ فَقَالَتْ إِنَّ رَبِيعَةَ بْنَ أُمَيَّةَ اسْتَمْتَعَ بِامْرَأَةٍ فَحَمَلَتْ مِنْهُ . فَخَرَجَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ فَزِعًا يَجُرُّ رِدَاءَهُ فَقَالَ هَذِهِ الْمُتْعَةُ وَلَوْ كُنْتُ تَقَدَّمْتُ فِيهَا لَرَجَمْتُ .
Urva ibn az-Zubayr (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadiki, Xavla bint Hakim (roziyallohu anho) Umar ibn al-Xattobning oldiga kirib: «Rabiʼa ibn Umayya bir ayol bilan mutʼa (muvaqqat nikoh) qildi va u (ayol) undan homilador boʻldi», dedi. Shunda Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu) ridosini sudragancha sarosima bilan chiqib: «Mana shu mutʼa! Agar men bunga oldinroq duch kelganimda edi, albatta toshboʻron qilardim», dedi.Урва ибн аз-Зубайр (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинадики, Хавла бинт Ҳаким (розияллоҳу анҳо) Умар ибн ал-Хаттобнинг олдига кириб: «Рабиъа ибн Умайя бир аёл билан мутъа (муваққат никоҳ) қилди ва у (аёл) ундан ҳомиладор бўлди», деди. Шунда Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу) ридосини судраганча саросима билан чиқиб: «Мана шу мутъа! Агар мен бунга олдинроқ дуч келганимда эди, албатта тошбўрон қилардим», деди.