وَحَدَّثَنِي عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَنَّ أُمَّ حَكِيمٍ بِنْتَ الْحَارِثِ بْنِ هِشَامٍ، وَكَانَتْ، تَحْتَ عِكْرِمَةَ بْنِ أَبِي جَهْلٍ فَأَسْلَمَتْ يَوْمَ الْفَتْحِ وَهَرَبَ زَوْجُهَا عِكْرِمَةُ بْنُ أَبِي جَهْلٍ مِنَ الإِسْلاَمِ حَتَّى قَدِمَ الْيَمَنَ فَارْتَحَلَتْ أُمُّ حَكِيمٍ حَتَّى قَدِمَتْ عَلَيْهِ بِالْيَمَنِ فَدَعَتْهُ إِلَى الإِسْلاَمِ فَأَسْلَمَ وَقَدِمَ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَامَ الْفَتْحِ فَلَمَّا رَآهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَثَبَ إِلَيْهِ فَرِحًا وَمَا عَلَيْهِ رِدَاءٌ حَتَّى بَايَعَهُ فَثَبَتَا عَلَى نِكَاحِهِمَا ذَلِكَ . قَالَ مَالِكٌ وَإِذَا أَسْلَمَ الرَّجُلُ قَبْلَ امْرَأَتِهِ وَقَعَتِ الْفُرْقَةُ بَيْنَهُمَا إِذَا عُرِضَ عَلَيْهَا الإِسْلاَمُ فَلَمْ تُسْلِمْ لأَنَّ اللَّهَ تَبَارَكَ وَتَعَالَى يَقُولُ فِي كِتَابِهِ {وَلاَ تُمْسِكُوا بِعِصَمِ الْكَوَافِرِ}.
Ibn Shihob az-Zuhriy (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadiki, Ummu Hakim bint al-Horis ibn Hishom (roziyallohu anho) Ikrima ibn Abu Jahlning nikohida edi. U (Makka) fathi kuni musulmon boʻldi, eri Ikrima ibn Abu Jahl esa Islomdan qochib, Yamanga bordi. Ummu Hakim (uning ortidan) yoʻlga chiqib, Yamanda uning oldiga yetib bordi va uni Islomga daʼvat qildi. U musulmon boʻldi va fath yili Rasululloh ﷺ ning huzurlariga keldi. Rasululloh ﷺ uni koʻrganlarida, xursand boʻlib, unga sakrab (oshiqib) bordilar — hatto (dastlab) egnilarida rido ham yoʻq edi — va u bilan bayʼatlashdilar. Shunda ular oʻsha nikohlari uzra barqaror qoldilar. Molik aytdi: «Agar kishi ayolidan oldin musulmon boʻlsa, ayolga Islom taklif etilib, u musulmon boʻlmasa, ular oʻrtasida ajralish yuz beradi. Chunki Alloh tabaraka va taolo oʻz Kitobida: {kofir ayollarning ismatlarini (nikoh rishtalarini) ushlab turmanglar} deydi».Ибн Шиҳоб аз-Зуҳрий (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинадики, Умму Ҳаким бинт ал-Ҳорис ибн Ҳишом (розияллоҳу анҳо) Икрима ибн Абу Жаҳлнинг никоҳида эди. У (Макка) фатҳи куни мусулмон бўлди, эри Икрима ибн Абу Жаҳл эса Исломдан қочиб, Яманга борди. Умму Ҳаким (унинг ортидан) йўлга чиқиб, Яманда унинг олдига етиб борди ва уни Исломга даъват қилди. У мусулмон бўлди ва фатҳ йили Расулуллоҳ ﷺ нинг ҳузурларига келди. Расулуллоҳ ﷺ уни кўрганларида, хурсанд бўлиб, унга сакраб (ошиқиб) бордилар — ҳатто (дастлаб) эгниларида ридо ҳам йўқ эди — ва у билан байъатлашдилар. Шунда улар ўша никоҳлари узра барқарор қолдилар. Молик айтди: «Агар киши аёлидан олдин мусулмон бўлса, аёлга Ислом таклиф этилиб, у мусулмон бўлмаса, улар ўртасида ажралиш юз беради. Чунки Аллоҳ табарака ва таоло ўз Китобида: {кофир аёлларнинг исматларини (никоҳ ришталарини) ушлаб турманглар} дейди».