حَدَّثَنِي يَحْيَى، عَنْ مَالِكٍ، أَنَّهُ بَلَغَهُ أَنَّ عُرْوَةَ بْنَ الزُّبَيْرِ، كَانَ يَقُولُ فِي وَلَدِ الْمُلاَعَنَةِ وَوَلَدِ الزِّنَا أَنَّهُ إِذَا مَاتَ وَرِثَتْهُ أُمُّهُ حَقَّهَا فِي كِتَابِ اللَّهِ تَعَالَى وَإِخْوَتُهُ لأُمِّهِ حُقُوقَهُمْ وَيَرِثُ الْبَقِيَّةَ مَوَالِي أُمِّهِ إِنْ كَانَتْ مَوْلاَةً وَإِنْ كَانَتْ عَرَبِيَّةً وَرِثَتْ حَقَّهَا وَوَرِثَ إِخْوَتُهُ لأُمِّهِ حُقُوقَهُمْ وَكَانَ مَا بَقِيَ لِلْمُسْلِمِينَ . قَالَ مَالِكٌ وَبَلَغَنِي عَنْ سُلَيْمَانَ بْنِ يَسَارٍ، مِثْلُ ذَلِكَ . وَعَلَى ذَلِكَ أَدْرَكْتُ أَهْلَ الْعِلْمِ بِبَلَدِنَا
Molikka yetib kelishicha, Urva ibn az-Zubayr (rahimahulloh) liʼon qilingan ayolning bolasi hamda zino bolasi haqida shunday derdi: Agar u (bola) oʻlsa, onasi undan Alloh taoloning Kitobidagi haqqini meros oladi, ona tarafidan boʻlgan aka-ukalari ham oʻz haqlarini oladilar; qolganini esa, agar onasi ozod qilingan choʻri boʻlsa, onasining mavlolari (ozod qilgan xoʻjayinlari) meros oladilar. Agar onasi arab (asli ozod) ayol boʻlsa, u oʻz haqqini, ona tarafidan boʻlgan aka-ukalari ham oʻz haqlarini oladilar, qolgani esa musulmonlarga (baytulmolga) qoladi. Molik aytdi: Menga Sulaymon ibn Yasordan ham shunga oʻxshash (soʻz) yetib keldi. Men yurtimizdagi ilm ahlini shu (aqida) uzra topdim.Моликка етиб келишича, Урва ибн аз-Зубайр (раҳимаҳуллоҳ) лиъон қилинган аёлнинг боласи ҳамда зино боласи ҳақида шундай дерди: Агар у (бола) ўлса, онаси ундан Аллоҳ таолонинг Китобидаги ҳаққини мерос олади, она тарафидан бўлган ака-укалари ҳам ўз ҳақларини оладилар; қолганини эса, агар онаси озод қилинган чўри бўлса, онасининг мавлолари (озод қилган хўжайинлари) мерос оладилар. Агар онаси араб (асли озод) аёл бўлса, у ўз ҳаққини, она тарафидан бўлган ака-укалари ҳам ўз ҳақларини оладилар, қолгани эса мусулмонларга (байтулмолга) қолади. Молик айтди: Менга Сулаймон ибн Ясордан ҳам шунга ўхшаш (сўз) етиб келди. Мен юртимиздаги илм аҳлини шу (ақида) узра топдим.