HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Muvatto Molik · HadisМуватто Молик · Ҳадис1384Bob :Боб : Oldi-sotdi kitobiОлди-сотди китоби

وَحَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، أَنَّهُ سَمِعَ مُحَمَّدَ بْنَ الْمُنْكَدِرِ، يَقُولُ أَحَبَّ اللَّهُ عَبْدًا سَمْحًا إِنْ بَاعَ سَمْحًا إِنِ ابْتَاعَ سَمْحًا إِنْ قَضَى سَمْحًا إِنِ اقْتَضَى ‏.‏ قَالَ مَالِكٌ فِي الرَّجُلِ يَشْتَرِي الإِبِلَ أَوِ الْغَنَمَ أَوِ الْبَزَّ أَوِ الرَّقِيقَ أَوْ شَيْئًا مِنَ الْعُرُوضِ جِزَافًا إِنَّهُ لاَ يَكُونُ الْجِزَافُ فِي شَىْءٍ مِمَّا يُعَدُّ عَدًّا ‏.‏ قَالَ مَالِكٌ فِي الرَّجُلِ يُعْطِي الرَّجُلَ السِّلْعَةَ يَبِيعُهَا لَهُ وَقَدْ قَوَّمَهَا صَاحِبُهَا قِيمَةً فَقَالَ إِنْ بِعْتَهَا بِهَذَا الثَّمَنِ الَّذِي أَمَرْتُكَ بِهِ فَلَكَ دِينَارٌ - أَوْ شَىْءٌ يُسَمِّيهِ لَهُ يَتَرَاضَيَانِ عَلَيْهِ - وَإِنْ لَمْ تَبِعْهَا فَلَيْسَ لَكَ شَىْءٌ إِنَّهُ لاَ بَأْسَ بِذَلِكَ إِذَا سَمَّى ثَمَنًا يَبِيعُهَا بِهِ وَسَمَّى أَجْرًا مَعْلُومًا إِذَا بَاعَ أَخَذَهُ وَإِنْ لَمْ يَبِعْ فَلاَ شَىْءَ لَهُ ‏.‏ قَالَ مَالِكٌ وَمِثْلُ ذَلِكَ أَنْ يَقُولَ الرَّجُلُ لِلرَّجُلِ إِنْ قَدَرْتَ عَلَى غُلاَمِي الآبِقِ أَوْ جِئْتَ بِجَمَلِي الشَّارِدِ فَلَكَ كَذَا ‏.‏ فَهَذَا مِنْ بَابِ الْجُعْلِ وَلَيْسَ مِنْ بَابِ الإِجَارَةِ وَلَوْ كَانَ مِنْ بَابِ الإِجَارَةِ لَمْ يَصْلُحْ ‏.‏ قَالَ مَالِكٌ فَأَمَّا الرَّجُلُ يُعْطَى السِّلْعَةَ فَيُقَالُ لَهُ بِعْهَا وَلَكَ كَذَا وَكَذَا فِي كُلِّ دِينَارٍ ‏.‏ لِشَىْءٍ يُسَمِّيهِ فَإِنَّ ذَلِكَ لاَ يَصْلُحُ لأَنَّهُ كُلَّمَا نَقَصَ دِينَارٌ مِنْ ثَمَنِ السِّلْعَةِ نَقَصَ مِنْ حَقِّهِ الَّذِي سَمَّى لَهُ فَهَذَا غَرَرٌ لاَ يَدْرِي كَمْ جَعَلَ لَهُ ‏.‏

Molik Yahyo ibn Saʼiddan rivoyat qiladi: u Muhammad ibn al-Munkadir (rahimahulloh)ning shunday deganini eshitgan: ‹Alloh sotganda saxiy, sotib olganda saxiy, (qarzini) toʻlaganda saxiy, (haqqini) talab qilganda saxiy boʻlgan bandani sevadi›. Molik tuya, qoʻy, mato (bazz), qul yoki biror molni chamalab (donasini sanamay, jizof) sotib oladigan kishi haqida aytdi: «Sanab hisoblanadigan narsada chamalab (jizof) olish boʻlmaydi». Molik bir kishi boshqa kishiga molni sotish uchun berib, mol egasi uning narxini belgilab: ‹Agar buni men buyurgan mana shu narxda sotsang — senga bir dinor (yoki oʻzi aytadigan, ikkalasi rozi boʻladigan narsa) bor; agar sotmasang — senga hech narsa yoʻq›, degan hol haqida aytdi: «Agar u sotadigan narxni belgilab, maʼlum haq (ish haqi)ni ham belgilagan boʻlsa, bunda zarar yoʻq: sotsa — oʻshani oladi, sotmasa — unga hech narsa yoʻq». Molik aytdi: «Bunga oʻxshash narsa — kishining boshqa kishiga: ‹Agar qochgan qulimni topsang yoki adashib ketgan tuyamni keltirsang — senga shuncha bor›, deyishidir. Bu — juʼl (mukofot) bobidandir, ijara bobidan emas; agar ijara bobidan boʻlganida, durust boʻlmasdi». Molik aytdi: «Ammo bir kishiga mol berilib, unga: ‹Buni sotgin, har bir dinorga senga shuncha-shuncha (foiz) bor›, deb oʻzi biror narsani belgilansa, bu durust emas; chunki mol narxidan har bir dinor kamaygan sayin, unga belgilangan haqidan ham kamayadi. Bu esa — garar (nomaʼlumlik)dir, u oʻziga qancha belgilanganini bilmaydi».Молик Яҳё ибн Саъиддан ривоят қилади: у Муҳаммад ибн ал-Мункадир (раҳимаҳуллоҳ)нинг шундай деганини эшитган: ‹Аллоҳ сотганда сахий, сотиб олганда сахий, (қарзини) тўлаганда сахий, (ҳаққини) талаб қилганда сахий бўлган бандани севади›. Молик туя, қўй, мато (базз), қул ёки бирор молни чамалаб (донасини санамай, жизоф) сотиб оладиган киши ҳақида айтди: «Санаб ҳисобланадиган нарсада чамалаб (жизоф) олиш бўлмайди». Молик бир киши бошқа кишига молни сотиш учун бериб, мол эгаси унинг нархини белгилаб: ‹Агар буни мен буюрган мана шу нархда сотсанг — сенга бир динор (ёки ўзи айтадиган, иккаласи рози бўладиган нарса) бор; агар сотмасанг — сенга ҳеч нарса йўқ›, деган ҳол ҳақида айтди: «Агар у сотадиган нархни белгилаб, маълум ҳақ (иш ҳақи)ни ҳам белгилаган бўлса, бунда зарар йўқ: сотса — ўшани олади, сотмаса — унга ҳеч нарса йўқ». Молик айтди: «Бунга ўхшаш нарса — кишининг бошқа кишига: ‹Агар қочган қулимни топсанг ёки адашиб кетган туямни келтирсанг — сенга шунча бор›, дейишидир. Бу — жуъл (мукофот) бобидандир, ижара бобидан эмас; агар ижара бобидан бўлганида, дуруст бўлмасди». Молик айтди: «Аммо бир кишига мол берилиб, унга: ‹Буни сотгин, ҳар бир динорга сенга шунча-шунча (фоиз) бор›, деб ўзи бирор нарсани белгиланса, бу дуруст эмас; чунки мол нархидан ҳар бир динор камайган сайин, унга белгиланган ҳақидан ҳам камаяди. Бу эса — гарар (номаълумлик)дир, у ўзига қанча белгиланганини билмайди».