وَحَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، أَنَّهُ سَمِعَ مَكْحُولاً الدِّمَشْقِيَّ، يَسْأَلُ الْقَاسِمَ بْنَ مُحَمَّدٍ عَنِ الْعُمْرَى، وَمَا يَقُولُ النَّاسُ فِيهَا فَقَالَ الْقَاسِمُ بْنُ مُحَمَّدٍ مَا أَدْرَكْتُ النَّاسَ إِلاَّ وَهُمْ عَلَى شُرُوطِهِمْ فِي أَمْوَالِهِمْ وَفِيمَا أُعْطُوا . قَالَ يَحْيَى سَمِعْتُ مَالِكًا يَقُولُ وَعَلَى ذَلِكَ الأَمْرُ عِنْدَنَا أَنَّ الْعُمْرَى تَرْجِعُ إِلَى الَّذِي أَعْمَرَهَا إِذَا لَمْ يَقُلْ هِيَ لَكَ وَلِعَقِبِكَ .
Molik menga Yahyo ibn Saʼiddan, u Abdurahmon ibn al-Qosimdan rivoyat qilishicha, u Makhul ad-Dimashqiyning Qosim ibn Muhammaddan umro haqida va odamlar bu haqda nima deyishi haqida soʻraganini eshitdi. Qosim ibn Muhammad: «Men odamlarni oʻz mol-mulklari va bergan narsalari borasidagi shartlariga (rioya qilib turgan) holda topganman (koʻrganman)», dedi. Yahyo aytdi: Men Molikning shunday deganini eshitdim: «Bizning oldimizda ish shungaki, umro — agar (beruvchi) ‹u sen va zurriyotingniki› demagan boʻlsa — uni umro qilib bergan kishiga (oʻlimidan keyin) qaytadi».Молик менга Яҳё ибн Саъиддан, у Абдураҳмон ибн ал-Қосимдан ривоят қилишича, у Макҳул ад-Димашқийнинг Қосим ибн Муҳаммаддан умро ҳақида ва одамлар бу ҳақда нима дейиши ҳақида сўраганини эшитди. Қосим ибн Муҳаммад: «Мен одамларни ўз мол-мулклари ва берган нарсалари борасидаги шартларига (риоя қилиб турган) ҳолда топганман (кўрганман)», деди. Яҳё айтди: Мен Моликнинг шундай деганини эшитдим: «Бизнинг олдимизда иш шунгаки, умро — агар (берувчи) ‹у сен ва зурриётингники› демаган бўлса — уни умро қилиб берган кишига (ўлимидан кейин) қайтади».