أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ الْقَاسِمِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، رضى الله عنها أَنَّ امْرَأَةً، مُسْتَحَاضَةً عَلَى عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قِيلَ لَهَا إِنَّهُ عِرْقٌ عَانِدٌ فَأُمِرَتْ أَنْ تُؤَخِّرَ الظُّهْرَ وَتُعَجِّلَ الْعَصْرَ وَتَغْتَسِلَ لَهُمَا غُسْلاً وَاحِدًا وَتُؤَخِّرَ الْمَغْرِبَ وَتُعَجِّلَ الْعِشَاءَ وَتَغْتَسِلَ لَهُمَا غُسْلاً وَاحِدًا وَتَغْتَسِلَ لِصَلاَةِ الصُّبْحِ غُسْلاً وَاحِدًا .
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ zamonida istihoza tutgan bir ayolga: «Bu qaysar (toʻxtamaydigan) tomirdir», deyildi. Shunda unga peshinni kechiktirib, asrni tezlatib, ikkovi uchun bitta gʻusl qilishga; shomni kechiktirib, xufton tezlatib, ikkovi uchun bitta gʻusl qilishga; bomdod namozi uchun esa bitta gʻusl qilishga buyurildi.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ замонида истиҳоза тутган бир аёлга: «Бу қайсар (тўхтамайдиган) томирдир», дейилди. Шунда унга пешинни кечиктириб, асрни тезлатиб, иккови учун битта ғусл қилишга; шомни кечиктириб, хуфтон тезлатиб, иккови учун битта ғусл қилишга; бомдод намози учун эса битта ғусл қилишга буюрилди.