أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْعَلاَءِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ الأَسْوَدِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ لَمَّا ثَقُلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جَاءَ بِلاَلٌ يُؤْذِنُهُ بِالصَّلاَةِ فَقَالَ " مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ " . قَالَتْ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ أَبَا بَكْرٍ رَجُلٌ أَسِيفٌ وَإِنَّهُ مَتَى يَقُومُ فِي مَقَامِكَ لاَ يُسْمِعُ النَّاسَ فَلَوْ أَمَرْتَ عُمَرَ . فَقَالَ " مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ " . فَقُلْتُ لِحَفْصَةَ قُولِي لَهُ فَقَالَتْ لَهُ . فَقَالَ " إِنَّكُنَّ لأَنْتُنَّ صَوَاحِبَاتُ يُوسُفَ مُرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلْيُصَلِّ بِالنَّاسِ " . قَالَتْ فَأَمَرُوا أَبَا بَكْرٍ فَلَمَّا دَخَلَ فِي الصَّلاَةِ وَجَدَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ نَفْسِهِ خِفَّةً - قَالَتْ - فَقَامَ يُهَادَى بَيْنَ رَجُلَيْنِ وَرِجْلاَهُ تَخُطَّانِ فِي الأَرْضِ فَلَمَّا دَخَلَ الْمَسْجِدَ سَمِعَ أَبُو بَكْرٍ حِسَّهُ فَذَهَبَ لِيَتَأَخَّرَ فَأَوْمَأَ إِلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ قُمْ كَمَا أَنْتَ قَالَتْ فَجَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى قَامَ عَنْ يَسَارِ أَبِي بَكْرٍ جَالِسًا فَكَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي بِالنَّاسِ جَالِسًا وَأَبُو بَكْرٍ قَائِمًا يَقْتَدِي أَبُو بَكْرٍ بِرَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَالنَّاسُ يَقْتَدُونَ بِصَلاَةِ أَبِي بَكْرٍ رضى الله عنه .
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ ogʻirlashib qolganlarida, Bilol namoz vaqti kirganini bildirish uchun keldi. U zot: «Abu Bakrga ayting, odamlarga imomlik qilib namoz oʻqisin», dedilar. Men: «Yo Rasululloh, Abu Bakr yumshoq koʻngil kishi, sizning oʻrningizda tursa, ovozini odamlarga eshittira olmaydi. Umarga buyursangiz edi», dedim. U zot yana: «Abu Bakrga ayting, odamlarga namoz oʻqisin», dedilar. Men Hafsaga: «Sen ayt», dedim, u ham aytdi. Shunda u zot: «Siz Yusufning atrofidagi ayollarga oʻxshaysiz. Abu Bakrga ayting, odamlarga namoz oʻqisin», dedilar. Shundan soʻng Abu Bakrga buyurishdi. U namozga kirganida, Rasululloh ﷺ oʻzlarida yengillik sezdilar-da, ikki kishi oʻrtasida suyanib, oyoqlari yerda sudralgan holda oʻrinlaridan turdilar. Masjidga kirganlarida, Abu Bakr u zotning sharpasini eshitib, orqaga chekinmoqchi boʻldi. Rasululloh ﷺ unga: «Joyingda tur», deb ishora qildilar. Soʻng Rasululloh ﷺ kelib, Abu Bakrning chap tomonida oʻtirgan holda turdilar. Rasululloh ﷺ oʻtirgan holda odamlarga imomlik qilar, Abu Bakr esa tik turgan holda Rasulullohga ﷺ iqtido qilar, odamlar esa Abu Bakrning namoziga iqtido qilardilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ оғирлашиб қолганларида, Билол намоз вақти кирганини билдириш учун келди. У зот: «Абу Бакрга айтинг, одамларга имомлик қилиб намоз ўқисин», дедилар. Мен: «Ё Расулуллоҳ, Абу Бакр юмшоқ кўнгил киши, сизнинг ўрнингизда турса, овозини одамларга эшиттира олмайди. Умарга буюрсангиз эди», дедим. У зот яна: «Абу Бакрга айтинг, одамларга намоз ўқисин», дедилар. Мен Ҳафсага: «Сен айт», дедим, у ҳам айтди. Шунда у зот: «Сиз Юсуфнинг атрофидаги аёлларга ўхшайсиз. Абу Бакрга айтинг, одамларга намоз ўқисин», дедилар. Шундан сўнг Абу Бакрга буюришди. У намозга кирганида, Расулуллоҳ ﷺ ўзларида енгиллик сездилар-да, икки киши ўртасида суяниб, оёқлари ерда судралган ҳолда ўринларидан турдилар. Масжидга кирганларида, Абу Бакр у зотнинг шарпасини эшитиб, орқага чекинмоқчи бўлди. Расулуллоҳ ﷺ унга: «Жойингда тур», деб ишора қилдилар. Сўнг Расулуллоҳ ﷺ келиб, Абу Бакрнинг чап томонида ўтирган ҳолда турдилар. Расулуллоҳ ﷺ ўтирган ҳолда одамларга имомлик қилар, Абу Бакр эса тик турган ҳолда Расулуллоҳга ﷺ иқтидо қилар, одамлар эса Абу Бакрнинг намозига иқтидо қилардилар.