أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، عَنِ الْمُخْتَارِ بْنِ فُلْفُلٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ بَيْنَمَا ذَاتَ يَوْمٍ بَيْنَ أَظْهُرِنَا - يُرِيدُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم - إِذْ أَغْفَى إِغْفَاءَةً ثُمَّ رَفَعَ رَأْسَهُ مُتَبَسِّمًا فَقُلْنَا لَهُ مَا أَضْحَكَكَ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ " نَزَلَتْ عَلَىَّ آنِفًا سُورَةُ بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ { إِنَّا أَعْطَيْنَاكَ الْكَوْثَرَ * فَصَلِّ لِرَبِّكَ وَانْحَرْ * إِنَّ شَانِئَكَ هُوَ الأَبْتَرُ } " . ثُمَّ قَالَ " هَلْ تَدْرُونَ مَا الْكَوْثَرُ " . قُلْنَا اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ . قَالَ " فَإِنَّهُ نَهْرٌ وَعَدَنِيهِ رَبِّي فِي الْجَنَّةِ آنِيَتُهُ أَكْثَرُ مِنْ عَدَدِ الْكَوَاكِبِ تَرِدُهُ عَلَىَّ أُمَّتِي فَيُخْتَلَجُ الْعَبْدُ مِنْهُمْ فَأَقُولُ يَا رَبِّ إِنَّهُ مِنْ أُمَّتِي . فَيَقُولُ لِي إِنَّكَ لاَ تَدْرِي مَا أَحْدَثَ بَعْدَكَ " .
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kuni u zot — Paygʻambar ﷺni nazarda tutmoqda — bizning oramizda ekan, birdan mudrab ketdilar, soʻng bosh koʻtarib tabassum qildilar. Biz: «Sizni nima kuldirdi, ey Rasululloh?» dedik. U zot: «Hozirgina menga ushbu sura nozil boʻldi: Bismillahir Rohmanir Rohiym. {Albatta, Biz senga Kavsarni ato etdik. Bas, Robbing uchun namoz oʻqi va qurbonlik qil. Albatta, senga adovat qilguvchining oʻzi dumsizdir} (Kavsar 1-3)», dedilar. Soʻng: «Kavsar nima ekanini bilasizmi?» dedilar. Biz: «Alloh va Uning Rasuli bilguvchiroqdir», dedik. U zot: «U bir nahrdirki, Robbim uni menga jannatda vaʼda qilgan. Uning idishlari yulduzlar sonidan koʻpdir. Ummatim uning oldiga keladi, ulardan bir banda tortib olinadi. Shunda men: ‹Ey Robbim, u mening ummatimdandir›, deyman. U menga: ‹Sen sendan keyin ular nima yangilik chiqarganini bilmaysan›, deydi», dedilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир куни у зот — Пайғамбар ﷺни назарда тутмоқда — бизнинг орамизда экан, бирдан мудраб кетдилар, сўнг бош кўтариб табассум қилдилар. Биз: «Сизни нима кулдирди, эй Расулуллоҳ?» дедик. У зот: «Ҳозиргина менга ушбу сура нозил бўлди: Бисмиллаҳир Роҳманир Роҳийм. {Албатта, Биз сенга Кавсарни ато этдик. Бас, Роббинг учун намоз ўқи ва қурбонлик қил. Албатта, сенга адоват қилгувчининг ўзи думсиздир} (Кавсар 1-3)», дедилар. Сўнг: «Кавсар нима эканини биласизми?» дедилар. Биз: «Аллоҳ ва Унинг Расули билгувчироқдир», дедик. У зот: «У бир наҳрдирки, Роббим уни менга жаннатда ваъда қилган. Унинг идишлари юлдузлар сонидан кўпдир. Умматим унинг олдига келади, улардан бир банда тортиб олинади. Шунда мен: ‹Эй Роббим, у менинг умматимдандир›, дейман. У менга: ‹Сен сендан кейин улар нима янгилик чиқарганини билмайсан›, дейди», дедилар.