أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ حَبِيبِ بْنِ عَرَبِيٍّ، قَالَ حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، قَالَ حَدَّثَنَا عَطَاءُ بْنُ السَّائِبِ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ صَلَّى بِنَا عَمَّارُ بْنُ يَاسِرٍ صَلاَةً فَأَوْجَزَ فِيهَا فَقَالَ لَهُ بَعْضُ الْقَوْمِ لَقَدْ خَفَّفْتَ أَوْ أَوْجَزْتَ الصَّلاَةَ . فَقَالَ أَمَّا عَلَى ذَلِكَ فَقَدْ دَعَوْتُ فِيهَا بِدَعَوَاتٍ سَمِعْتُهُنَّ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا قَامَ تَبِعَهُ رَجُلٌ مِنَ الْقَوْمِ هُوَ أَبِي غَيْرَ أَنَّهُ كَنَى عَنْ نَفْسِهِ فَسَأَلَهُ عَنِ الدُّعَاءِ ثُمَّ جَاءَ فَأَخْبَرَ بِهِ الْقَوْمَ " اللَّهُمَّ بِعِلْمِكَ الْغَيْبَ وَقُدْرَتِكَ عَلَى الْخَلْقِ أَحْيِنِي مَا عَلِمْتَ الْحَيَاةَ خَيْرًا لِي وَتَوَفَّنِي إِذَا عَلِمْتَ الْوَفَاةَ خَيْرًا لِي اللَّهُمَّ وَأَسْأَلُكَ خَشْيَتَكَ فِي الْغَيْبِ وَالشَّهَادَةِ وَأَسْأَلُكَ كَلِمَةَ الْحَقِّ فِي الرِّضَا وَالْغَضَبِ وَأَسْأَلُكَ الْقَصْدَ فِي الْفَقْرِ وَالْغِنَى وَأَسْأَلُكَ نَعِيمًا لاَ يَنْفَدُ وَأَسْأَلُكَ قُرَّةَ عَيْنٍ لاَ تَنْقَطِعُ وَأَسْأَلُكَ الرِّضَاءَ بَعْدَ الْقَضَاءِ وَأَسْأَلُكَ بَرْدَ الْعَيْشِ بَعْدَ الْمَوْتِ وَأَسْأَلُكَ لَذَّةَ النَّظَرِ إِلَى وَجْهِكَ وَالشَّوْقَ إِلَى لِقَائِكَ فِي غَيْرِ ضَرَّاءَ مُضِرَّةٍ وَلاَ فِتْنَةٍ مُضِلَّةٍ اللَّهُمَّ زَيِّنَّا بِزِينَةِ الإِيمَانِ وَاجْعَلْنَا هُدَاةً مُهْتَدِينَ " .
Ammor ibn Yosir (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U bizga bir namoz oʻqib berdi va uni qisqa qildi. Qavmdan baʼzilari unga: «Namozni juda yengil (yoki qisqa) qilding», dedilar. U esa: «Shunga qaramay, men unda Rasululloh ﷺdan eshitgan baʼzi duolarimni oʻqidim», dedi. U turib ketganida, qavmdan bir kishi — u mening otam edi, biroq oʻzini oshkor qilmasdan — orqasidan borib, u duo haqida soʻradi, soʻng kelib qavmga xabar berdi: «Allohumma bi ilmikal-gʻayba va qudratika alal-xalqi ahyini ma alimtal-hayota xayran li, va tavaffani izo alimtal-vafota xayran li. Allohumma va asʼaluka xashyataka fil-gʻaybi vash-shahodati, va asʼaluka kalimatal-haqqi fir-rizo val-gʻazabi, va asʼalukal-qasda fil-faqri val-gʻina, va asʼaluka naiman lo yanfadu, va asʼaluka qurrata aynin lo tanqatiu, va asʼalukar-rizoa baʼdal-qazoi, va asʼaluka bardal-ayshi baʼdal-mavti, va asʼaluka lazzatan-nazari ilo vajhika vash-shavqa ilo liqoika fi gʻayri zorroa muzirratin va lo fitnatin muzillatin. Allohumma zayyinna bi ziynatil-iymoni vajʼalna hudotan muhtadiyn».Аммор ибн Ёсир (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У бизга бир намоз ўқиб берди ва уни қисқа қилди. Қавмдан баъзилари унга: «Намозни жуда енгил (ёки қисқа) қилдинг», дедилар. У эса: «Шунга қарамай, мен унда Расулуллоҳ ﷺдан эшитган баъзи дуоларимни ўқидим», деди. У туриб кетганида, қавмдан бир киши — у менинг отам эди, бироқ ўзини ошкор қилмасдан — орқасидан бориб, у дуо ҳақида сўради, сўнг келиб қавмга хабар берди: «Аллоҳумма би илмикал-ғайба ва қудратика алал-халқи аҳйини ма алимтал-ҳаёта хайран ли, ва таваффани изо алимтал-вафота хайран ли. Аллоҳумма ва асъалука хашятака фил-ғайби ваш-шаҳодати, ва асъалука калиматал-ҳаққи фир-ризо вал-ғазаби, ва асъалукал-қасда фил-фақри вал-ғина, ва асъалука наиман ло янфаду, ва асъалука қуррата айнин ло танқатиу, ва асъалукар-ризоа баъдал-қазои, ва асъалука бардал-айши баъдал-мавти, ва асъалука лаззатан-назари ило важҳика ваш-шавқа ило лиқоика фи ғайри зорроа музирратин ва ло фитнатин музиллатин. Аллоҳумма заййинна би зийнатил-иймони важъална ҳудотан муҳтадийн».