أَخْبَرَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الأَحْوَلِ، - يَعْنِي سُلَيْمَانَ بْنَ أَبِي مُسْلِمٍ - عَنْ طَاوُسٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِذَا قَامَ مِنَ اللَّيْلِ يَتَهَجَّدُ قَالَ " اللَّهُمَّ لَكَ الْحَمْدُ أَنْتَ نُورُ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضِ وَمَنْ فِيهِنَّ وَلَكَ الْحَمْدُ أَنْتَ قَيَّامُ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضِ وَمَنْ فِيهِنَّ وَلَكَ الْحَمْدُ أَنْتَ مَلِكُ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضِ وَمَنْ فِيهِنَّ وَلَكَ الْحَمْدُ أَنْتَ حَقٌّ وَوَعْدُكَ حَقٌّ وَالْجَنَّةُ حَقٌّ وَالنَّارُ حَقٌّ وَالسَّاعَةُ حَقٌّ وَالنَّبِيُّونَ حَقٌّ وَمُحَمَّدٌ حَقٌّ لَكَ أَسْلَمْتُ وَعَلَيْكَ تَوَكَّلْتُ وَبِكَ آمَنْتُ " . ثُمَّ ذَكَرَ قُتَيْبَةُ كَلِمَةً مَعْنَاهَا " وَبِكَ خَاصَمْتُ وَإِلَيْكَ حَاكَمْتُ اغْفِرْ لِي مَا قَدَّمْتُ وَمَا أَخَّرْتُ وَمَا أَعْلَنْتُ أَنْتَ الْمُقَدِّمُ وَأَنْتَ الْمُؤَخِّرُ لاَ إِلَهَ إِلاَّ أَنْتَ وَلاَ حَوْلَ وَلاَ قُوَّةَ إِلاَّ بِاللَّهِ " .
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ kechasi tahajjud oʻqish uchun turganlarida: «Allohumma lakal-hamdu, anta nuurus-samovaati val-arzi va man fiyhinna, va lakal-hamdu, anta qayyaamus-samovaati val-arzi va man fiyhinna, va lakal-hamdu, anta maalikus-samovaati val-arzi va man fiyhinna, va lakal-hamdu, anta haqqun va vaʼduka haqqun val-jannatu haqqun van-naaru haqqun vas-saaʼatu haqqun van-nabiyyuuna haqqun va Muhammadun haqqun, laka aslamtu va alayka tavakkaltu va bika aamantu (Ey Allohim, hamd Sengadir, Sen osmonlar va yerning hamda ulardagi zotlarning nurisan. Hamd Sengadir, Sen osmonlar va yerni hamda ulardagilarni tutib turuvchisan. Hamd Sengadir, Sen osmonlar va yerning hamda ulardagilarning egasisan. Hamd Sengadir, Sen Haqsan, vaʼdang haq, jannat haq, doʻzax haq, qiyomat haq, paygʻambarlar haq, Muhammad haq. Senga taslim boʻldim, Senga tavakkal qildim va Senga imon keltirdim)» deb aytardilar. Soʻng Qutayba maʼnosini shunday keltirgan bir kalimani zikr qildi: «Va bika xoosamtu va ilayka haakamtu, gʻfir liy maa qoddamtu va maa axxortu va maa aʼlantu, antal-muqoddimu va antal-muaxxiru, laa ilaaha illaa anta, va laa havla va laa quvvata illaa billah (Sen bilan xusumat qildim va Senga hakamlik uchun murojaat qildim. Ilgari qilgan, keyin qilgan va oshkor qilgan gunohlarimni magʻfirat qil. Sen oldinga oʻtkazuvchisan va Sen orqaga suruvchisan. Sendan boʻlak iloh yoʻq va faqat Alloh bilangina quvvat va qudrat bordir)».Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ кечаси таҳажжуд ўқиш учун турганларида: «Аллоҳумма лакал-ҳамду, анта нуурус-самоваати вал-арзи ва ман фийҳинна, ва лакал-ҳамду, анта қайяамус-самоваати вал-арзи ва ман фийҳинна, ва лакал-ҳамду, анта мааликус-самоваати вал-арзи ва ман фийҳинна, ва лакал-ҳамду, анта ҳаққун ва ваъдука ҳаққун вал-жаннату ҳаққун ван-наару ҳаққун вас-сааъату ҳаққун ван-набийюуна ҳаққун ва Муҳаммадун ҳаққун, лака асламту ва алайка таваккалту ва бика ааманту (Эй Аллоҳим, ҳамд Сенгадир, Сен осмонлар ва ернинг ҳамда улардаги зотларнинг нурисан. Ҳамд Сенгадир, Сен осмонлар ва ерни ҳамда улардагиларни тутиб турувчисан. Ҳамд Сенгадир, Сен осмонлар ва ернинг ҳамда улардагиларнинг эгасисан. Ҳамд Сенгадир, Сен Ҳақсан, ваъданг ҳақ, жаннат ҳақ, дўзах ҳақ, қиёмат ҳақ, пайғамбарлар ҳақ, Муҳаммад ҳақ. Сенга таслим бўлдим, Сенга таваккал қилдим ва Сенга имон келтирдим)» деб айтардилар. Сўнг Қутайба маъносини шундай келтирган бир калимани зикр қилди: «Ва бика хоосамту ва илайка ҳаакамту, ғфир лий маа қоддамту ва маа аххорту ва маа аъланту, антал-муқоддиму ва антал-муаххиру, лаа илааҳа иллаа анта, ва лаа ҳавла ва лаа қуввата иллаа биллаҳ (Сен билан хусумат қилдим ва Сенга ҳакамлик учун мурожаат қилдим. Илгари қилган, кейин қилган ва ошкор қилган гуноҳларимни мағфират қил. Сен олдинга ўтказувчисан ва Сен орқага сурувчисан. Сендан бўлак илоҳ йўқ ва фақат Аллоҳ билангина қувват ва қудрат бордир)».