أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ دُرُسْتَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو إِسْمَاعِيلَ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، أَنَّ أَبَا سَلَمَةَ، حَدَّثَهُ أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ قَالَ دَخَلَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حُجْرَتِي فَقَالَ " أَلَمْ أُخْبَرْ أَنَّكَ تَقُومُ اللَّيْلَ وَتَصُومُ النَّهَارَ " . قَالَ بَلَى . قَالَ " فَلاَ تَفْعَلَنَّ نَمْ وَقُمْ وَصُمْ وَأَفْطِرْ فَإِنَّ لِعَيْنِكَ عَلَيْكَ حَقًّا وَإِنَّ لِجَسَدِكَ عَلَيْكَ حَقًّا وَإِنَّ لِزَوْجَتِكَ عَلَيْكَ حَقًّا وَإِنَّ لِضَيْفِكَ عَلَيْكَ حَقًّا وَإِنَّ لِصَدِيقِكَ عَلَيْكَ حَقًّا وَإِنَّهُ عَسَى أَنْ يَطُولَ بِكَ عُمُرٌ وَإِنَّهُ حَسْبُكَ أَنْ تَصُومَ مِنْ كُلِّ شَهْرٍ ثَلاَثًا فَذَلِكَ صِيَامُ الدَّهْرِ كُلِّهِ وَالْحَسَنَةُ بِعَشْرِ أَمْثَالِهَا " . قُلْتُ إِنِّي أَجِدُ قُوَّةً فَشَدَّدْتُ فَشُدِّدَ عَلَىَّ . قَالَ " صُمْ مِنْ كُلِّ جُمُعَةٍ ثَلاَثَةَ أَيَّامٍ " . قُلْتُ إِنِّي أُطِيقُ أَكْثَرَ مِنْ ذَلِكَ فَشَدَّدْتُ فَشُدِّدَ عَلَىَّ . قَالَ " صُمْ صَوْمَ نَبِيِّ اللَّهِ دَاوُدَ عَلَيْهِ السَّلاَمُ " . قُلْتُ وَمَا كَانَ صَوْمُ دَاوُدَ قَالَ " نِصْفُ الدَّهْرِ " .
Abdulloh ibn Amr (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ hujramga kirib: «Menga xabar berildiki, sen kechasi qiyom qilib, kunduzi roʻza tutar ekansan», dedilar. Men: «Ha», dedim. U zot: «Bunday qilma! Uxla va qiyom qil, roʻza tut va iftor qil. Chunki koʻzingning sening ustingda haqqi bor, tanangning sening ustingda haqqi bor, ayolingning sening ustingda haqqi bor, mehmoningning sening ustingda haqqi bor, doʻstingning sening ustingda haqqi bor. Umid qilamanki, umring uzun boʻladi va senga har oyda uch kun roʻza tutishing kifoya qiladi, mana shu butun umr davomida roʻza tutishdir, chunki bir yaxshilik oʻn baravar hisoblanadi», dedilar. Men: «Men oʻzimda kuch topaman», deb qiyinlashtirdim, shunda menga ham qiyinlashtirildi. U zot: «Har oyda uch kun roʻza tut», dedilar. Men: «Men bundan koʻprogʻiga qodirman», deb qiyinlashtirdim, shunda menga ham qiyinlashtirildi. U zot: «Allohning nabiysi Dovud alayhissalomning roʻzasini tut», dedilar. Men: «Dovudning roʻzasi qanday edi?» dedim. U zot: «Umrning yarmi», dedilar.Абдуллоҳ ибн Амр (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ ҳужрамга кириб: «Менга хабар берилдики, сен кечаси қиём қилиб, кундузи рўза тутар экансан», дедилар. Мен: «Ҳа», дедим. У зот: «Бундай қилма! Ухла ва қиём қил, рўза тут ва ифтор қил. Чунки кўзингнинг сенинг устингда ҳаққи бор, танангнинг сенинг устингда ҳаққи бор, аёлингнинг сенинг устингда ҳаққи бор, меҳмонингнинг сенинг устингда ҳаққи бор, дўстингнинг сенинг устингда ҳаққи бор. Умид қиламанки, умринг узун бўлади ва сенга ҳар ойда уч кун рўза тутишинг кифоя қилади, мана шу бутун умр давомида рўза тутишдир, чунки бир яхшилик ўн баравар ҳисобланади», дедилар. Мен: «Мен ўзимда куч топаман», деб қийинлаштирдим, шунда менга ҳам қийинлаштирилди. У зот: «Ҳар ойда уч кун рўза тут», дедилар. Мен: «Мен бундан кўпроғига қодирман», деб қийинлаштирдим, шунда менга ҳам қийинлаштирилди. У зот: «Аллоҳнинг набийси Довуд алайҳиссаломнинг рўзасини тут», дедилар. Мен: «Довуднинг рўзаси қандай эди?» дедим. У зот: «Умрнинг ярми», дедилар.