أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، عَنْ عَبْدِ الْوَهَّابِ، قَالَ حَدَّثَنَا دَاوُدُ، عَنْ عَامِرٍ، عَنِ النُّعْمَانِ، أَنَّ أَبَاهُ، أَتَى بِهِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يُشْهِدُ عَلَى نُحْلٍ نَحَلَهُ إِيَّاهُ . فَقَالَ " أَكُلَّ وَلَدِكَ نَحَلْتَ مِثْلَ مَا نَحَلْتَهُ " . قَالَ لاَ . قَالَ " فَلاَ أَشْهَدُ عَلَى شَىْءٍ أَلَيْسَ يَسُرُّكَ أَنْ يَكُونُوا إِلَيْكَ فِي الْبِرِّ سَوَاءً " . قَالَ بَلَى . قَالَ " فَلاَ إِذًا " .
Nuʼmon ibn Bashir (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, otasi unga qilgan bir tuhfaga guvoh qilish uchun uni Nabiy ﷺ huzuriga olib keldi. Shunda u zot: «Barcha farzandlaringga unga bergan tuhfangdek berdingmi?» dedilar. U: «Yoʻq», dedi. U zot: «Unday boʻlsa, men hech narsaga guvoh boʻlmayman. Ular yaxshilikda senga baravar boʻlishlari seni xursand qilmaydimi?» dedilar. U: «Albatta», dedi. U zot: «Unday boʻlsa, yoʻq», dedilar.Нуъмон ибн Башир (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, отаси унга қилган бир туҳфага гувоҳ қилиш учун уни Набий ﷺ ҳузурига олиб келди. Шунда у зот: «Барча фарзандларингга унга берган туҳфангдек бердингми?» дедилар. У: «Йўқ», деди. У зот: «Ундай бўлса, мен ҳеч нарсага гувоҳ бўлмайман. Улар яхшиликда сенга баравар бўлишлари сени хурсанд қилмайдими?» дедилар. У: «Албатта», деди. У зот: «Ундай бўлса, йўқ», дедилар.