أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، قَالَ حَدَّثَنَا خَالِدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ بْنِ مَيْسَرَةَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ، قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَرْمِي الصَّيْدَ فَأَطْلُبُ أَثَرَهُ بَعْدَ لَيْلَةٍ . قَالَ " إِذَا وَجَدْتَ فِيهِ سَهْمَكَ وَلَمْ يَأْكُلْ مِنْهُ سَبُعٌ فَكُلْ " .
Adiyy ibn Hotim (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men: «Ey Allohning Rasuli, men ovga oʻq otaman, soʻng bir kechadan keyin uning izini quvaman», dedim. U zot: «Unda oʻqingni topsang va undan yirtqich hayvon yemagan boʻlsa, ye», dedilar.Адийй ибн Ҳотим (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен: «Эй Аллоҳнинг Расули, мен овга ўқ отаман, сўнг бир кечадан кейин унинг изини қуваман», дедим. У зот: «Унда ўқингни топсанг ва ундан йиртқич ҳайвон емаган бўлса, е», дедилар.