HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Riyoz us-solihin · HadisРиёз ус-солиҳин · Ҳадис1210Bob 216:Боб 216: Zakotning vojibligi va uning fazilatiЗакотнинг вожиблиги ва унинг фазилати- باب تاكيد وجوب الزكاة وبيان فضلها وما يتعلق بها‏:‏

- عن أبي هريرة رضي الله عنه، قال‏:‏ لما توفي رسول الله، وكان أبو بكر، رضي الله عنه، وكفر من كفر من العرب، فقال عمر رضي الله عنه‏:‏ كيف يقاتل الناس وقد قال رسول الله صلى الله عليه وسلم ‏:‏ ‏"‏أمرت أن أقاتل الناس حتى يقولوا لا إله إلا الله، فمن قالها، فقد عصم مني ماله ونفسه إلا بحقه وحسابه على الله‏"‏ ‏؟‏‏!‏ فقال أبو بكر‏:‏ والله لأقاتلن من فرق بين الصلاة والزكاة، فإن الزكاة حق المال‏.‏ والله لو منعوني عقال كانوا يؤدونه إلى رسول الله صلى الله عليه وسلم، لقاتلتهم على منعه، قال‏:‏ عمر رضي الله عنه‏:‏ فوالله ما هو إلا أن رأيت الله قد شرح صدر أبي بكر للقتال، فعرفت أنه الحق‏.‏ ‏(‏‏(‏متفق عليه‏)‏‏)‏ ‏.‏

Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ vafot etib, Abu Bakr xalifa boʻlganda, baʼzi arablar (din)dan qaytdi (yana kufrga qaytdi) — (Abu Bakr ularga qarshi jang eʼlon qilmoqchi boʻldi). Umar Abu Bakrga: «Bu odamlarga qanday qilib qarshi jang qilasan — holbuki Rasululloh ﷺ: ‹Men — odamlar: La ilaha illalloh, — deygunlarigacha — ularga qarshi jang qilishga buyurildim; bas, kim uni aytsa, mol va jonini mendan (himoya qilib) saqlaydi — magar uning haqqi (yaʼni qonun buzilsa, jazosi) boʻlsa, mustasno — va uning hisob-kitobi Alloh zimmasida boʻladi›, — deganlar-ku?» — dedi. Abu Bakr: «Allohga qasamki, men namoz bilan zakotni ajratgan (yaʼni birini bajarib, ikkinchisini rad etgan) kishilarga qarshi jang qilaman; chunki zakot — moldan (Alloh amriga koʻra) olinishi vojib boʻlgan haq. Allohga qasamki, agar ular menga — Rasululloh ﷺ hayotlik paytlarida bergan — bir uloqni (echki bolasini) berishdan bosh tortsa (ham), men ularga — uni bermaganlari uchun — qarshi jang qilaman», — dedi. Soʻng Umar: «Allohga qasamki, bu — Alloh Abu Bakrning koʻksini (jang) qaroriga ochganidan boshqa narsa emas edi va men uning qarori toʻgʻri ekanini anglab yetdim», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ вафот этиб, Абу Бакр халифа бўлганда, баъзи араблар (дин)дан қайтди (яна куфрга қайтди) — (Абу Бакр уларга қарши жанг эълон қилмоқчи бўлди). Умар Абу Бакрга: «Бу одамларга қандай қилиб қарши жанг қиласан — ҳолбуки Расулуллоҳ ﷺ: ‹Мен — одамлар: Ла илаҳа иллаллоҳ, — дейгунларигача — уларга қарши жанг қилишга буюрилдим; бас, ким уни айца, мол ва жонини мендан (ҳимоя қилиб) сақлайди — магар унинг ҳаққи (яъни қонун бузилса, жазоси) бўлса, мустасно — ва унинг ҳисоб-китоби Аллоҳ зиммасида бўлади›, — деганлар-ку?» — деди. Абу Бакр: «Аллоҳга қасамки, мен намоз билан закотни ажратган (яъни бирини бажариб, иккинчисини рад этган) кишиларга қарши жанг қиламан; чунки закот — молдан (Аллоҳ амрига кўра) олиниши вожиб бўлган ҳақ. Аллоҳга қасамки, агар улар менга — Расулуллоҳ ﷺ ҳаётлик пайтларида берган — бир улоқни (эчки боласини) беришдан бош торца (ҳам), мен уларга — уни бермаганлари учун — қарши жанг қиламан», — деди. Сўнг Умар: «Аллоҳга қасамки, бу — Аллоҳ Абу Бакрнинг кўксини (жанг) қарорига очганидан бошқа нарса эмас эди ва мен унинг қарори тўғри эканини англаб етдим», — деди.