HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Riyoz us-solihin · HadisРиёз ус-солиҳин · Ҳадис113Bob 12:Боб 12: Umr oxirida yaxshi amallarni koʻpaytirishga daʼvatУмр охирида яхши амалларни кўпайтиришга даъват- باب الحث على الازدياد من الخير في أواخر العمر

- الثاني‏:‏ عن ابن عباس، رضي الله عنهما، قال‏:‏ كان عمر رضي الله عنه يدخلني مع أشياخ بدر، فكأن بعضهم وجد في نفسه فقال‏:‏ لم يدخل هذا معنا ولنا أبناء مثله‏!‏‏؟‏ فقال عمر‏:‏ إنه من حيث علمتم‏!‏ فدعاني ذات يوم فأدخلني معهم، فما رأيت أنه دعانى يومئذ إلا ليريهم قال‏:‏ ما تقولون في قول الله تعالى‏:‏ ‏{‏إذا جاء نصر الله والفتح‏؟‏‏)‏ ‏(‏‏(‏النصر‏:‏1‏)‏‏)‏ فقال بعضهم‏:‏ أمرنا نحمد الله ونستغفره إذا نصرنا وفتح علينا‏.‏ وسكت بعضهم فلم يقل شيئاً‏.‏ فقال لي‏:‏ أكذلك تقول يا ابن عباس‏؟‏ فقلت‏:‏ لا‏.‏ قال فما تقول‏؟‏ قلت‏:‏ هو أجل رسول الله صلى الله عليه وسلم، أعلمه له قال‏:‏ ‏{‏إذاجاء نصر الله والفتح‏}‏ وذلك علامة أجلك ‏{‏فسبح بحمد ربك واستغفره إنه كان تواباً‏}‏ ‏(‏‏(‏الفتح‏:‏ 3‏)‏‏)‏ فقال عمر رضي الله عنه‏:‏ ما أعلم منها إلا ما تقول‏.‏ ‏(‏‏(‏رواه البخاري‏)‏‏)‏‏.‏

(Saʼid ibn Jubayr, Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qildi:) Umar meni Badr (ahli) shayxlari (keksalari) bilan (birga oʻ z majlisiga) kiritar edi. Goʻyo ularning baʼzisi koʻ nglida (bundan norozilik) topdi va: «Nega buni biz bilan (birga) kiritasan — bizning (ham) uning kabi (yoshdagi) oʻgʻ illarimiz bor-ku?» dedi. Umar: «Albatta u — sizlar biladigan (oʻ sha bilimli) (kishi)dandir», dedi. Bir kuni u (Umar) (ularni) chaqirdi va meni (ham) ular bilan (birga) kiritdi; men oʻ sha kuni u meni — faqat ularga (mening bilimimni) koʻ rsatish uchun — chaqirgan deb oʻyladim. (Umar): «Alloh taoloning ‹Allohning yordami va fath (gʻ alaba) kelganida› (Nasr surasi, 1) degan soʻzi haqida nima deysizlar?» dedi. Ularning baʼzisi: «Biz — yordam berilib, bizga fath (gʻ alaba) berilganida — Allohga hamd aytishga va Undan magʻ firat soʻrashga buyurildik», dedi. Baʼzisi esa jim turdi, hech narsa demadi. (Umar) menga: «Sen ham shunday deysanmi, ey Ibn Abbos?» dedi. Men: «Yoʻq», dedim. U: «Bas, nima deysan?» dedi. Men: «(Bu) — Rasululloh ﷺning ajali (vafoti)dirki, Alloh unga buni bildirdi: ‹Allohning yordami va fath kelganida› — mana shu — sening ajaling alomatidir — ‹bas, Robbing(ning) hamdi bilan tasbeh ayt va Undan magʻ firat soʻra; albatta U — tavbalarni koʻ p qabul qiluvchidir› (Nasr surasi, 1, 3)», dedim. Umar: «Men undan — sen aytgan (gap)dan boshqani — bilmayman», dedi.(Саъид ибн Жубайр, Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилди:) Умар мени Бадр (аҳли) шайхлари (кексалари) билан (бирга ў з мажлисига) киритар эди. Гўё уларнинг баъзиси кў нглида (бундан норозилик) топди ва: «Нега буни биз билан (бирга) киритасан — бизнинг (ҳам) унинг каби (ёшдаги) ўғ илларимиз бор-ку?» деди. Умар: «Албатта у — сизлар биладиган (ў ша билимли) (киши)дандир», деди. Бир куни у (Умар) (уларни) чақирди ва мени (ҳам) улар билан (бирга) киритди; мен ў ша куни у мени — фақат уларга (менинг билимимни) кў рсатиш учун — чақирган деб ўйладим. (Умар): «Аллоҳ таолонинг ‹Аллоҳнинг ёрдами ва фатҳ (ғ алаба) келганида› (Наср сураси, 1) деган сўзи ҳақида нима дейсизлар?» деди. Уларнинг баъзиси: «Биз — ёрдам берилиб, бизга фатҳ (ғ алаба) берилганида — Аллоҳга ҳамд айтишга ва Ундан мағ фират сўрашга буюрилдик», деди. Баъзиси эса жим турди, ҳеч нарса демади. (Умар) менга: «Сен ҳам шундай дейсанми, эй Ибн Аббос?» деди. Мен: «Йўқ», дедим. У: «Бас, нима дейсан?» деди. Мен: «(Бу) — Расулуллоҳ ﷺнинг ажали (вафоти)дирки, Аллоҳ унга буни билдирди: ‹Аллоҳнинг ёрдами ва фатҳ келганида› — мана шу — сенинг ажалинг аломатидир — ‹бас, Роббинг(нинг) ҳамди билан тасбеҳ айт ва Ундан мағ фират сўра; албатта У — тавбаларни кў п қабул қилувчидир› (Наср сураси, 1, 3)», дедим. Умар: «Мен ундан — сен айтган (гап)дан бошқани — билмайман», деди.