حَدَّثَنَا أَبُو النُّعْمَانِ، حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ أَبِي بِشْرٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ كَانَ عُمَرُ يُدْخِلُنِي مَعَ أَشْيَاخِ بَدْرٍ، فَقَالَ بَعْضُهُمْ لِمَ تُدْخِلُ هَذَا الْفَتَى مَعَنَا، وَلَنَا أَبْنَاءٌ مِثْلُهُ فَقَالَ إِنَّهُ مِمَّنْ قَدْ عَلِمْتُمْ. قَالَ فَدَعَاهُمْ ذَاتَ يَوْمٍ، وَدَعَانِي مَعَهُمْ قَالَ وَمَا رُئِيتُهُ دَعَانِي يَوْمَئِذٍ إِلاَّ لِيُرِيَهُمْ مِنِّي فَقَالَ مَا تَقُولُونَ [quran sura="110" aya_start="1" aya_end="2"]{إِذَا جَاءَ نَصْرُ اللَّهِ وَالْفَتْحُ * وَرَأَيْتَ النَّاسَ يَدْخُلُونَ} حَتَّى خَتَمَ السُّورَةَ، فَقَالَ بَعْضُهُمْ أُمِرْنَا أَنْ نَحْمَدَ اللَّهَ وَنَسْتَغْفِرَهُ، إِذَا نُصِرْنَا وَفُتِحَ عَلَيْنَا. وَقَالَ بَعْضُهُمْ لاَ نَدْرِي. أَوْ لَمْ يَقُلْ بَعْضُهُمْ شَيْئًا. فَقَالَ لِي يَا ابْنَ عَبَّاسٍ أَكَذَاكَ تَقُولُ قُلْتُ لاَ. قَالَ فَمَا تَقُولُ قُلْتُ هُوَ أَجَلُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَعْلَمَهُ اللَّهُ لَهُ [quran sura="110" aya_start="1" aya_end="1"]{إِذَا جَاءَ نَصْرُ اللَّهِ وَالْفَتْحُ} فَتْحُ مَكَّةَ، فَذَاكَ عَلاَمَةُ أَجَلِكَ [quran sura="110" aya_start="3" aya_end="3"]{فَسَبِّحْ بِحَمْدِ رَبِّكَ وَاسْتَغْفِرْهُ إِنَّهُ كَانَ تَوَّابًا} قَالَ عُمَرُ مَا أَعْلَمُ مِنْهَا إِلاَّ مَا تَعْلَمُ.
(Ibn Abbos (roziyallohu anhumo) aytdi:) Umar meni Badr (ahli) keksalari bilan (majlisga) kiritardi. Ulardan baʼzilari: «Nega bu yigitni biz bilan kiritasan, holbuki bizning ham uning kabi oʻgʻillarimiz bor?» dedi. U (Umar): «Albatta u — siz biladigan (ilm ahlidan) kishidir», dedi. (Ibn Abbos) aytdi: Bir kuni u ularni chaqirdi va meni ular bilan (birga) chaqirdi. Men oʻsha kuni uni meni faqat ularga (ilmimni) koʻrsatish uchun chaqirganini koʻrdim (angladim). U: «‹Allohning nusrati va fath (gʻalaba) kelganida, va odamlarni... kirayotganini koʻrganingda›... (degan oyat haqida) nima deysizlar?» dedi — to surani xatm qildi. Ulardan baʼzilari: «Biz nusrat berilib, bizga fath boʻ lganida, Allohga hamd aytib, Undan magʻfirat soʻrashga buyurildik», dedi. Baʼzilari: «Bilmaymiz», dedi — yoki baʼzilari hech narsa demadi. U menga: «Ey Ibn Abbos, sen ham shunday deysanmi?» dedi. Men: «Yoʻq», dedim. U: «Boʻ lmasa nima deysan?» dedi. Men: «U — Rasululloh ﷺning ajali (vafoti)dir; Alloh uni u zotga bildirdi: ‹Allohning nusrati va fath kelganida› — (bu) Makka fathidir; ana shu — sening ajaling alomatidir; ‹bas, Robbinga hamd bilan tasbeh ayt va Undan magʻfirat soʻra; albatta U tavbani koʻp qabul qiluvchidir› (Nasr surasi, 1–3)», dedim. Umar: «Men undan (bu suradan) sen biladigandan boshqani bilmayman», dedi.(Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо) айтди:) Умар мени Бадр (аҳли) кексалари билан (мажлисга) киритарди. Улардан баъзилари: «Нега бу йигитни биз билан киритасан, ҳолбуки бизнинг ҳам унинг каби ўғилларимиз бор?» деди. У (Умар): «Албатта у — сиз биладиган (илм аҳлидан) кишидир», деди. (Ибн Аббос) айтди: Бир куни у уларни чақирди ва мени улар билан (бирга) чақирди. Мен ўша куни уни мени фақат уларга (илмимни) кўрсатиш учун чақирганини кўрдим (англадим). У: «‹Аллоҳнинг нусрати ва фатҳ (ғалаба) келганида, ва одамларни... кираётганини кўрганингда›... (деган оят ҳақида) нима дейсизлар?» деди — то сурани хатм қилди. Улардан баъзилари: «Биз нусрат берилиб, бизга фатҳ бў лганида, Аллоҳга ҳамд айтиб, Ундан мағфират сўрашга буюрилдик», деди. Баъзилари: «Билмаймиз», деди — ёки баъзилари ҳеч нарса демади. У менга: «Эй Ибн Аббос, сен ҳам шундай дейсанми?» деди. Мен: «Йўқ», дедим. У: «Бў лмаса нима дейсан?» деди. Мен: «У — Расулуллоҳ ﷺнинг ажали (вафоти)дир; Аллоҳ уни у зотга билдирди: ‹Аллоҳнинг нусрати ва фатҳ келганида› — (бу) Макка фатҳидир; ана шу — сенинг ажалинг аломатидир; ‹бас, Роббинга ҳамд билан тасбеҳ айт ва Ундан мағфират сўра; албатта У тавбани кўп қабул қилувчидир› (Наср сураси, 1–3)», дедим. Умар: «Мен ундан (бу сурадан) сен биладигандан бошқани билмайман», деди.