- وعن أبي ذر رضي الله عنه ، قال كنت أمشى مع النبي صلى الله عليه وسلم في حرة بالمدينة ، فاستقبلنا أحد فقال: "يا أبا ذر" قلت: لبيك يا رسول الله. فقال: "ما يسرني أن عندي مثل أحد هذا ذهبا تمضى علي ثلاثة أيام وعندي منه دينار، إلا شئ أرصده لدين، إلا أن أقول له به في عباد الله هكذا، وهكذا وهكذا" عن يمينه وعن شماله ومن خلفه، ثم سار فقال: "إن الأكثرين هم الأقلون يوم القيامة إلا من قال بالمال هكذا وهكذا وهكذا" عن يمينه وعن شماله ومن خلفه" وقليل ما هم" ثم قال لى "مكانك لا تبرح حتى آتيك" ثم انطلق في سواد الليل حتى توارى، فسمعت صوتا قد ارتفع ، فتخوفت أن يكون أحد عرض للنبى، صلى الله عليه وسلم، فأردت أن آتيه فذكرت قوله: "لا تبرح حتى آتيك" فلم أبرح حتى أتانى، فقلت : لقد سمعت صوتاً تخوفت منه، فذكرت له، فقال: "وهل سمعته؟" قلت: نعم، قال: "ذاك جبريل أتانى فقال: من مات من أمتك لا يشرك بالله شيئاً دخل الجنة، قلت: وإن زنى وإن سرق؟ قال: وإن زنى وإن سرق" ((متفق عليه وهذا لفظ البخاري)).
(Abu Zarr (roziyallohu anhu) aytdi:) Men Paygʻambar ﷺ bilan Madinaning Harrasida (toshli yerida) yurardim; oldimizdan Uhud koʻrindi. U zot: «Ey Abu Zarr!» dedilar. Men: «Labbay, yo Rasululloh», dedim. U zot: «Menda mana shu Uhuddek oltin boʻlib, uning bir dinori — qarz uchun ajratib qoʻyadiganimdan boshqasi — mening oldimda uch (kun) oʻtgancha qolishi meni xursand qilmaydi; magar men uni Allohning bandalari (orasida) mana bunday, bunday va bunday — (qoʻllari bilan) oʻng, soʻl va orqa tomonlariga (ishora qilib) — taqsimlasam (xursand boʻlardim)», dedilar. Soʻng u zot yurib: «Mol-dunyosi koʻplar — Qiyomat kunida (savobi) ozlardir; magar mana bunday, bunday va bunday — oʻng, soʻl va orqasiga (sarflab) — deganlar bundan mustasno; ammo ular ozdir», dedilar. Soʻng u zot menga: «Joyingda (turaver), men kelguncha jilmagin», dedilar va tun qorongʻusida ketib, koʻzdan gʻoyib boʻldilar. Shunda men koʻtarilgan bir ovozni eshitdim va Paygʻambar ﷺga biror narsa boʻlmadimikan deb qoʻrqdim; u zotning oldilariga bormoqchi boʻldim, lekin u zotning menga: ‹Men kelguncha jilmagin› deganlari yodimga tushib, jilmadim — toki u zot oldimga keldilar. Men: «Yo Rasululloh, men bir ovoz eshitib, qoʻrqib ketdim», deb (boʻlganini) aytib berdim. U zot: «Sen uni eshitdingmi?» dedilar. Men: «Ha», dedim. U zot: «U — Jibril edi; u menga kelib: ‹Ummatingdan kim Allohga hech narsani sherik qilmagan holda oʻlsa, jannatga kiradi› dedi», dedilar. Men: «Garchi u zino qilgan, garchi oʻgʻrilik qilgan boʻlsa ham(mi)?» dedim. U zot: «Garchi u zino qilgan, garchi oʻgʻrilik qilgan boʻlsa ham», dedilar.(Абу Зарр (розияллоҳу анҳу) айтди:) Мен Пайғамбар ﷺ билан Мадинанинг Ҳаррасида (тошли ерида) юрардим; олдимиздан Уҳуд кўринди. У зот: «Эй Абу Зарр!» дедилар. Мен: «Лаббай, ё Расулуллоҳ», дедим. У зот: «Менда мана шу Уҳуддек олтин бўлиб, унинг бир динори — қарз учун ажратиб қўядиганимдан бошқаси — менинг олдимда уч (кун) ўтганча қолиши мени хурсанд қилмайди; магар мен уни Аллоҳнинг бандалари (орасида) мана бундай, бундай ва бундай — (қўллари билан) ўнг, сўл ва орқа томонларига (ишора қилиб) — тақсимласам (хурсанд бўлардим)», дедилар. Сўнг у зот юриб: «Мол-дунёси кўплар — Қиёмат кунида (савоби) озлардир; магар мана бундай, бундай ва бундай — ўнг, сўл ва орқасига (сарфлаб) — деганлар бундан мустасно; аммо улар оздир», дедилар. Сўнг у зот менга: «Жойингда (туравер), мен келгунча жилмагин», дедилар ва тун қоронғусида кетиб, кўздан ғойиб бўлдилар. Шунда мен кўтарилган бир овозни эшитдим ва Пайғамбар ﷺга бирор нарса бўлмадимикан деб қўрқдим; у зотнинг олдиларига бормоқчи бўлдим, лекин у зотнинг менга: ‹Мен келгунча жилмагин› деганлари ёдимга тушиб, жилмадим — токи у зот олдимга келдилар. Мен: «Ё Расулуллоҳ, мен бир овоз эшитиб, қўрқиб кетдим», деб (бўлганини) айтиб бердим. У зот: «Сен уни эшитдингми?» дедилар. Мен: «Ҳа», дедим. У зот: «У — Жибрил эди; у менга келиб: ‹Умматингдан ким Аллоҳга ҳеч нарсани шерик қилмаган ҳолда ўлса, жаннатга киради› деди», дедилар. Мен: «Гарчи у зино қилган, гарчи ўғрилик қилган бўлса ҳам(ми)?» дедим. У зот: «Гарчи у зино қилган, гарчи ўғрилик қилган бўлса ҳам», дедилар.