وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «مَنْ حَلَفَ عَلَى يَمِينٍ فَرَأَى خَيْرًا مِنْهَا فَلْيُكَفِّرْ عَنْ يَمِينِهِ وليفعل» . رَوَاهُ مُسلم
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim bir narsaga qasam ichsa-yu, soʻng undan yaxshiroqni koʻrsa, qasamining kafforatini bersin va oʻsha (yaxshiroq ish)ni qilsin», dedilar. Muslim rivoyat qilgan.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким бир нарсага қасам ичса-ю, сўнг ундан яхшироқни кўрса, қасамининг каффоратини берсин ва ўша (яхшироқ иш)ни қилсин», дедилар. Муслим ривоят қилган.
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَا تَحْلِفُوا بِآبَائِكُمْ وَلَا بِأُمَّهَاتِكُمْ وَلَا بِالْأَنْدَادِ وَلَا تَحْلِفُوا بِاللَّهِ إِلَّا وَأَنْتُمْ صَادِقُونَ» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُدَ وَالنَّسَائِيُّ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Otalaringiz bilan ham, onalaringiz bilan ham, (Allohga) tenglashtirilgan narsalar bilan ham qasam ichmanglar. Faqat Alloh bilangina qasam iching va Alloh bilan qasam ichganda ham faqat rost soʻzlovchi holingizda qasam iching», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Оталарингиз билан ҳам, оналарингиз билан ҳам, (Аллоҳга) тенглаштирилган нарсалар билан ҳам қасам ичманглар. Фақат Аллоҳ билангина қасам ичинг ва Аллоҳ билан қасам ичганда ҳам фақат рост сўзловчи ҳолингизда қасам ичинг», дедилар.
وَعَن أبي هُرَيْرَة قَالَ: كَانَتْ يَمِينُ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِذَا حَلَفَ: «لَا وَأَسْتَغْفِرُ اللَّهَ» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُد وَابْن مَاجَه
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺning qasamlari: «Yoʻq, Allohdan magʻfirat soʻrayman», degan qasam edi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺнинг қасамлари: «Йўқ, Аллоҳдан мағфират сўрайман», деган қасам эди.
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مَنْ تَرَدَّى مِنْ جَبَلٍ فَقَتَلَ نَفْسَهُ فَهُوَ فِي نَارِ جَهَنَّمَ يَتَرَدَّى فِيهَا خَالِدًا مُخَلَّدًا فِيهَا أَبَدًا وَمَنْ تَحَسَّى سُمًّا فَقَتَلَ نَفْسَهُ فَسُمُّهُ فِي يَدِهِ يَتَحَسَّاهُ فِي نَارِ جَهَنَّمَ خَالِدًا مُخَلَّدًا فِيهَا أَبَدًا وَمَنْ قَتَلَ نَفْسَهُ بِحَدِيدَةٍ فَحَدِيدَتُهُ فِي يَدِهِ يَتَوَجَّأُ بِهَا فِي بَطْنِهِ فِي نَارِ جهنَّمَ خَالِدا مخلَّداً فِيهَا أبدا»
(Abu Hurayra (roziyallohu anhu) Paygʻambar ﷺdan rivoyat qildi)ki, u zot: «Kim oʻ zini bir togʻ dan (tashlab) yiqitib, oʻ zini oʻ ldirsa, u — jahannam oʻ tida (mangu) — unda abadiy, doimiy qoluvchi holda — oʻ zini (tashlab) yiqitaveradi; kim bir zahar yutib, oʻ zini oʻ ldirsa, uning zahari oʻ z qoʻ lida (boʻ lib), u — jahannam oʻ tida (mangu) — unda abadiy, doimiy qoluvchi holda — uni yutaveradi; kim oʻ zini bir temir (qurol) bilan oʻ ldirsa, uning temiri oʻ z qoʻ lida (boʻ lib), u — jahannam oʻ tida (mangu) — unda abadiy, doimiy qoluvchi holda — uni qorniga (sanchaveradi)» dedilar.(Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) Пайғамбар ﷺдан ривоят қилди)ки, у зот: «Ким ў зини бир тоғ дан (ташлаб) йиқитиб, ў зини ў лдирса, у — жаҳаннам ў тида (мангу) — унда абадий, доимий қолувчи ҳолда — ў зини (ташлаб) йиқитаверади; ким бир заҳар ютиб, ў зини ў лдирса, унинг заҳари ў з қў лида (бў либ), у — жаҳаннам ў тида (мангу) — унда абадий, доимий қолувчи ҳолда — уни ютаверади; ким ў зини бир темир (қурол) билан ў лдирса, унинг темири ў з қў лида (бў либ), у — жаҳаннам ў тида (мангу) — унда абадий, доимий қолувчи ҳолда — уни қорнига (санчаверади)» дедилар.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مَنْ أَعَانَ عَلَى قَتْلِ مُؤْمِنٍ شَطْرَ كَلِمَةٍ لَقِيَ اللَّهَ مَكْتُوبٌ بينَ عينيهِ آيسٌ من رَحْمَة الله» . رَوَاهُ ابْن مَاجَه
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim bir moʻminni oʻldirishga bir kalimaning yarmicha boʻlsa-da yordam bersa, koʻzlari oʻrtasiga ‹Alloh rahmatidan noumid boʻlgan› deb yozilgan holda Aziz va Jalil boʻlgan Allohga roʻbaroʻ boʻladi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким бир мўминни ўлдиришга бир калиманинг ярмича бўлса-да ёрдам берса, кўзлари ўртасига ‹Аллоҳ раҳматидан ноумид бўлган› деб ёзилган ҳолда Азиз ва Жалил бўлган Аллоҳга рўбарў бўлади», дедилар.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَضَى رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي جَنِينِ امْرَأَةٍ مَنْ بَنِي لِحْيَانَ سَقَطَ مَيِّتًا بِغُرَّةِ: عَبْدٍ أَوْ أَمَةٍ ثُمَّ إِنَّ الْمَرْأَةَ الَّتِي قُضِيَ عَلَيْهَا بِالْغُرَّةِ تُوُفِّيَتْ فَقَضَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِأَنْ مِيرَاثَهَا لبنيها وَزوجهَا الْعقل على عصبتها
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ Banu Lihyondan boʻlgan bir ayolning oʻlik tushgan homilasi uchun bir qul yoki choiri (diyat) qilishga hukm qildilar. Soʻng oʻzi haqiga qul (diyat) hukm qilingan ayol vafot etdi. Shunda Rasululloh ﷺ uning merosi bolalari va eriga tegishli ekaniga, diyati esa uning asobasi (ota tomonidan qarindoshlari) zimmasida ekaniga hukm qildilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ Бану Лиҳёндан бўлган бир аёлнинг ўлик тушган ҳомиласи учун бир қул ёки чоири (дият) қилишга ҳукм қилдилар. Сўнг ўзи ҳақига қул (дият) ҳукм қилинган аёл вафот этди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ унинг мероси болалари ва эрига тегишли эканига, дияти эса унинг асобаси (ота томонидан қариндошлари) зиммасида эканига ҳукм қилдилар.
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «الْعَجْمَاءُ جَرْحُهَا جُبَارٌ وَالْمَعْدِنُ جُبَارٌ وَالْبِئْرُ جُبَارٌ»
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Hayvon yetkazgan jarohat behuda (tovon toʻlanmaydi), kon behuda va quduq behuda (bularda halok boʻlgan uchun tovon yoʻq)», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ҳайвон етказган жароҳат беҳуда (товон тўланмайди), кон беҳуда ва қудуқ беҳуда (буларда ҳалок бўлган учун товон йўқ)», дедилар.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: جَاءَ رَجُلٌ فَقَالَ: يَا رَسُولَ اللَّهِ أَرَأَيْتَ إِنْ جَاءَ رَجُلٌ يُرِيدُ أَخْذَ مَالِي؟ قَالَ: «فَلَا تُعْطِهِ مَالَكَ» قَالَ: أَرَأَيْتَ إِنْ قَاتَلَنِي؟ قَالَ: «قَاتِلْهُ» قَالَ: أَرَأَيْتَ إِنْ قَتَلَنِي؟ قَالَ: «فَأَنْتَ شَهِيدٌ» . قَالَ: أَرَأَيْتَ إِنْ قَتَلْتُهُ؟ قَالَ: «هُوَ فِي النَّارِ» . رَوَاهُ مُسلم
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi Rasululloh ﷺ ning oldilariga kelib: «Ey Allohning Rasuli, ayting-chi, agar bir kishi mening molimni olmoqchi boʻlib kelsa(-chi)?» dedi. (Paygʻambar): «Unga molingni berma», dedilar. U: «Ayting-chi, agar u men bilan jang qilsa(-chi)?» dedi. (Paygʻambar): «U bilan jang qil», dedilar. U: «Ayting-chi, agar u meni oʻldirsa(-chi)?» dedi. (Paygʻambar): «(Unda) sen shahidsan», dedilar. U: «Ayting-chi, agar men uni oʻldirsam(-chi)?» dedi. (Paygʻambar): «U doʻzaxda(dir)», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир киши Расулуллоҳ ﷺ нинг олдиларига келиб: «Эй Аллоҳнинг Расули, айтинг-чи, агар бир киши менинг молимни олмоқчи бўлиб келса(-чи)?» деди. (Пайғамбар): «Унга молингни берма», дедилар. У: «Айтинг-чи, агар у мен билан жанг қилса(-чи)?» деди. (Пайғамбар): «У билан жанг қил», дедилар. У: «Айтинг-чи, агар у мени ўлдирса(-чи)?» деди. (Пайғамбар): «(Унда) сен шаҳидсан», дедилар. У: «Айтинг-чи, агар мен уни ўлдирсам(-чи)?» деди. (Пайғамбар): «У дўзахда(дир)», дедилар.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَا يُشِيرُ أَحَدُكُمْ عَلَى أَخِيهِ بِالسِّلَاحِ فَإِنَّهُ لَا يَدْرِي لَعَلَّ الشَّيْطَانَ يَنْزِعُ فِي يَدِهِ فَيَقَعُ فِي حُفْرَة من النَّار»
(Abu Hurayra (roziyallohu anhu) Paygʻambar ﷺdan rivoyat qiladi:) U zot: «Biringiz birodariga qurol bilan (oʻqtalib) ishora qilmasin; chunki u bilmaydi — ehtimol, shayton uning qoʻlidan (qurolni) yulqib (tortib) yuborar-da, u (oʻzi) oʻtdan boʻlgan bir choh (oʻra)ga tushib qolar», dedilar.(Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) Пайғамбар ﷺдан ривоят қилади:) У зот: «Бирингиз биродарига қурол билан (ўқталиб) ишора қилмасин; чунки у билмайди — эҳтимол, шайтон унинг қўлидан (қуролни) юлқиб (тортиб) юборар-да, у (ўзи) ўтдан бўлган бир чоҳ (ўра)га тушиб қолар», дедилар.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «يُوشِكُ إِنْ طَالَتْ بك مُدَّة أَن ترى أَقْوَامًا فِي أَيْدِيهِمْ مِثْلُ أَذْنَابِ الْبَقَرِ يَغْدُونَ فِي غَضَبِ اللَّهِ وَيَرُوحُونَ فِي سَخَطِ اللَّهِ» . وَفِي رِوَايَةٍ: «وَيَرُوحُونَ فِي لَعْنَةِ اللَّهِ» . رَوَاهُ مُسْلِمٌ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Agar umring uzoq boʻlsa, qoʻllarida hoʻkiz dumiga oʻxshash (qamchilar) boʻlgan, Allohning gʻazabida ertalab chiqib, Allohning gʻazabida kechqurun qaytadigan bir qavmni koʻrishing yaqindir», — dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Агар умринг узоқ бўлса, қўлларида ҳўкиз думига ўхшаш (қамчилар) бўлган, Аллоҳнинг ғазабида эрталаб чиқиб, Аллоҳнинг ғазабида кечқурун қайтадиган бир қавмни кўришинг яқиндир», — дедилар.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «الْإِيمَانُ قَيَّدَ الْفَتْكَ لَا يفتِكُ مُؤمنٌ» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُد
Muhammad ibn Huzoba bizga Ishoq — yaʼni ibn Mansur — orqali rivoyat qildi, u Asbot al-Hamdoniydan, u as-Suddiydan, u otasidan, u Abu Hurayradan, u Nabiy ﷺ dan rivoyat qildiki, u zot: «Iymon (gʻaflatda turgan kishiga) gʻiybatona hujumni (qotillikni) man qildi: mumin (ahd berib turib) gʻiybatona hujum qilib oʻldirmaydi», dedilar.Муҳаммад ибн Ҳузоба бизга Ишоқ — яъни ибн Мансур — орқали ривоят қилди, у Асбот ал-Ҳамдонийдан, у ас-Суддийдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий ﷺ дан ривоят қилдики, у зот: «Иймон (ғафлатда турган кишига) ғийбатона ҳужумни (қотилликни) ман қилди: мумин (аҳд бериб туриб) ғийбатона ҳужум қилиб ўлдирмайди», дедилар.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: أَتَى النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ رَجُلٌ وَهُوَ فِي الْمَسْجِدِ فَنَادَاهُ: يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي زَنَيْتُ فَأَعْرَضَ عَنْهُ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَتَنَحَّى لِشِقِّ وَجْهِهِ الَّذِي أَعْرَضَ قِبَلَهُ فَقَالَ: إِنِّي زَنَيْتُ فَأَعْرَضَ عَنْهُ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَلَمَّا شَهِدَ أَرْبَعَ شَهَادَاتٍ دَعَاهُ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ: «أَبِكَ جُنُونٌ؟» قَالَ: لَا فَقَالَ: «أُحْصِنْتَ؟» قَالَ: نَعَمْ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ: «اذْهَبُوا بِهِ فَارْجُمُوهُ» قَالَ ابْنُ شِهَابٍ: فَأَخْبَرَنِي مَنْ سَمِعَ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ يَقُولُ: فَرَجَمْنَاهُ بِالْمَدِينَةِ فَلَمَّا أَذْلَقَتْهُ الْحِجَارَةُ هَرَبَ حَتَّى أَدْرَكْنَاهُ بِالْحَرَّةِ فرجمناه حَتَّى مَاتَ
وَفِي رِوَايَةٍ لِلْبُخَارِيِّ: عَنْ جَابِرٍ بَعْدَ قَوْلِهِ: قَالَ: نَعَمْ فَأَمَرَ بِهِ فَرُجِمَ بِالْمُصَلَّى فَلَمَّا أَذْلَقَتْهُ الْحِجَارَةُ فَرَّ فَأُدْرِكَ فَرُجِمَ حَتَّى مَاتَ. فَقَالَ لَهُ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ خيرا وَصلى عَلَيْهِ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ masjidda oʻtirganlarida bir kishi kelib, u zotni chaqirdi: «Ey Allohning Rasuli, men zino qildim», dedi. Nabiy ﷺ undan yuz oʻgirdilar. Shunda u u zotning yuz oʻgirgan tomonlariga oʻtib: «Men zino qildim», dedi. Nabiy ﷺ yana undan yuz oʻgirdilar. U toʻrt marta guvohlik bergach, Nabiy ﷺ uni chaqirib: «Senda jinnilik bormi?» dedilar. U: «Yoʻq», dedi. U zot: «Uylanganmisan?» dedilar. U: «Ha, ey Allohning Rasuli», dedi. U zot: «Uni olib borib, toshboʻron qilinglar», dedilar. Jobir ibn Abdulloh (roziyallohu anhumo) aytadi: Biz uni Madinada toshboʻron qildik. Toshlar unga tegib ogʻritgach, u qochdi, biz uni Harrada quvib yetib, oʻlguncha toshboʻron qildik. Buxoriyning Jobirdan boʻlgan rivoyatida uning «Ha» deganidan keyin: Nabiy ﷺ buyurdilar, u namozgohda toshboʻron qilindi. Toshlar unga tegib ogʻritgach qochdi, quvib yetildi va oʻlguncha toshboʻron qilindi. Soʻng Nabiy ﷺ uni haqida yaxshi soʻz aytdilar va uning (janozasini) oʻqidilar, deb qoʻshimcha qilingan. Buxoriy va Muslim rivoyat qilgan.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ масжидда ўтирганларида бир киши келиб, у зотни чақирди: «Эй Аллоҳнинг Расули, мен зино қилдим», деди. Набий ﷺ ундан юз ўгирдилар. Шунда у у зотнинг юз ўгирган томонларига ўтиб: «Мен зино қилдим», деди. Набий ﷺ яна ундан юз ўгирдилар. У тўрт марта гувоҳлик бергач, Набий ﷺ уни чақириб: «Сенда жиннилик борми?» дедилар. У: «Йўқ», деди. У зот: «Уйланганмисан?» дедилар. У: «Ҳа, эй Аллоҳнинг Расули», деди. У зот: «Уни олиб бориб, тошбўрон қилинглар», дедилар. Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллоҳу анҳумо) айтади: Биз уни Мадинада тошбўрон қилдик. Тошлар унга тегиб оғритгач, у қочди, биз уни Ҳаррада қувиб етиб, ўлгунча тошбўрон қилдик. Бухорийнинг Жобирдан бўлган ривоятида унинг «Ҳа» деганидан кейин: Набий ﷺ буюрдилар, у намозгоҳда тошбўрон қилинди. Тошлар унга тегиб оғритгач қочди, қувиб етилди ва ўлгунча тошбўрон қилинди. Сўнг Набий ﷺ уни ҳақида яхши сўз айтдилар ва унинг (жанозасини) ўқидилар, деб қўшимча қилинган. Бухорий ва Муслим ривоят қилган.
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: جَاءَ مَاعِزٌ الْأَسْلَمِيُّ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ: إِنَّه قدْ زَنى فأعرضَ عَنهُ ثمَّ جَاءَ مِنْ شِقِّهِ الْآخَرِ فَقَالَ: إِنَّهُ قَدْ زنى فَأَعْرض عَنهُ ثمَّ جَاءَ من شقَّه الْآخَرِ فَقَالَ: يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّهُ قَدْ زَنى فَأَمَرَ بِهِ فِي الرَّابِعَةِ فَأُخْرِجَ إِلَى الْحَرَّةِ فَرُجِمَ بِالْحِجَارَةِ فَلَمَّا وَجَدَ مَسَّ الْحِجَارَةِ فَرَّ يَشْتَدُّ حَتَّى مَرَّ بِرَجُلٍ مَعَهُ لَحْيُ جَمَلٍ فَضَرَبَهُ بِهِ وَضَرَبَهُ النَّاسُ حَتَّى مَاتَ. فَذَكَرُوا ذَلِكَ لِرَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنه فرحين وَجَدَ مَسَّ الْحِجَارَةِ وَمَسَّ الْمَوْتِ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «هَلَّا تَرَكْتُمُوهُ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَابْنُ مَاجَهْ وَفِي رِوَايَةٍ: «هَلَّا تَرَكْتُمُوهُ لَعَلَّه أَن يَتُوب الله عَلَيْهِ»
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Moiz al-Aslamiy Rasululloh ﷺning huzurlariga kelib: «Albatta u (yaʼni oʻzim) zino qildi», dedi. Shunda (u zot) undan yuz oʻgirdilar. Soʻng u boshqa tomonidan kelib: «Yo Rasululloh, albatta u zino qildi», dedi. (U zot) yana undan yuz oʻgirdilar. Soʻng u yana boshqa tomonidan kelib: «Yo Rasululloh, albatta u zino qildi», dedi. Toʻrtinchi marotabada (u zot) uning (toshboʻron qilinishiga) buyurdilar, shunda u Harra (degan joy)ga olib chiqildi va toshlar bilan toshboʻron qilindi. U toshlarning tegishini his qilgach, tez yugurib qochdi, hatto qoʻlida tuya jagʻ suyagi boʻlgan bir kishining oldidan oʻtdi, u kishi uni oʻsha (suyak) bilan urdi, odamlar ham uni urdilar, hatto u oʻldi. Soʻng ular toshlarning tegishini va oʻlim (alami)ni his qilgach uning qochib ketganini Rasululloh ﷺga aytib berishdi. Shunda Rasululloh ﷺ: «Uni qoʻyib yuborsangiz boʻlmasmidi?» dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasandir. (Bu hadis) Abu Hurayradan boshqa yoʻnalishlar bilan ham rivoyat qilingan. Bu hadis az-Zuhriydan, u Abu Salamadan, u Jobir ibn Abdullohdan, u Nabiy ﷺdan ham shunga oʻxshash rivoyat qilingan.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Моиз ал-Асламий Расулуллоҳ ﷺнинг ҳузурларига келиб: «Албатта у (яъни ўзим) зино қилди», деди. Шунда (у зот) ундан юз ўгирдилар. Сўнг у бошқа томонидан келиб: «Ё Расулуллоҳ, албатта у зино қилди», деди. (У зот) яна ундан юз ўгирдилар. Сўнг у яна бошқа томонидан келиб: «Ё Расулуллоҳ, албатта у зино қилди», деди. Тўртинчи маротабада (у зот) унинг (тошбўрон қилинишига) буюрдилар, шунда у Ҳарра (деган жой)га олиб чиқилди ва тошлар билан тошбўрон қилинди. У тошларнинг тегишини ҳис қилгач, тез югуриб қочди, ҳатто қўлида туя жағ суяги бўлган бир кишининг олдидан ўтди, у киши уни ўша (суяк) билан урди, одамлар ҳам уни урдилар, ҳатто у ўлди. Сўнг улар тошларнинг тегишини ва ўлим (алами)ни ҳис қилгач унинг қочиб кетганини Расулуллоҳ ﷺга айтиб беришди. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Уни қўйиб юборсангиз бўлмасмиди?» дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасандир. (Бу ҳадис) Абу Ҳурайрадан бошқа йўналишлар билан ҳам ривоят қилинган. Бу ҳадис аз-Зуҳрийдан, у Абу Саламадан, у Жобир ибн Абдуллоҳдан, у Набий ﷺдан ҳам шунга ўхшаш ривоят қилинган.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «لَعَنَ اللَّهُ السارِقَ يسرقُ البيضةَ فتُقطعُ يَده وَيسْرق الْحَبل فتقطع يَده»
(Abu Hurayra (roziyallohu anhu) Paygʻambar ﷺdan rivoyat qiladi:) U zot: «Alloh oʻgʻrini laʼnatladi: u tuxumni oʻgʻirlaydi-yu, qoʻli kesiladi; arqonni oʻgʻirlaydi-yu, qoʻli kesiladi», dedilar. (Aʼmash aytdi: Ular ‹bayza› deganda temir dubulgʻa, ‹arqon› deganda esa bir necha dirhamga teng (qimmatli) narsani nazarda tutar edilar.)(Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) Пайғамбар ﷺдан ривоят қилади:) У зот: «Аллоҳ ўғрини лаънатлади: у тухумни ўғирлайди-ю, қўли кесилади; арқонни ўғирлайди-ю, қўли кесилади», дедилар. (Аъмаш айтди: Улар ‹байза› деганда темир дубулға, ‹арқон› деганда эса бир неча дирҳамга тенг (қимматли) нарсани назарда тутар эдилар.)
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «إِذَا سَرَقَ الْمَمْلُوكُ فَبِعْهُ وَلَوْ بِنَشٍّ» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُدَ وَالنَّسَائِيُّ وَابْن مَاجَه
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Gʻulom oʻgʻirlik qilsa, uni nash (yarim uqiyaga) boʻlsa-da, sotib yuboringlar», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ғулом ўғирлик қилса, уни наш (ярим уқияга) бўлса-да, сотиб юборинглар», дедилар.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أُتِيَ بِرَجُلٍ قَدْ شربَ الخمرَ فَقَالَ: «اضْرِبُوهُ» فَمِنَّا الضَّارِبُ بِيَدِهِ وَالضَّارِبُ بِثَوْبِهِ وَالضَّارِبُ بِنَعْلِهِ ثُمَّ قَالَ: «بَكِّتُوهُ» فَأَقْبَلُوا عَلَيْهِ يَقُولُونَ: مَا اتَّقَيْتَ اللَّهَ مَا خَشِيتَ اللَّهَ وَمَا اسْتَحْيَيْتَ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَقَالَ بَعْضُ الْقَوْمِ: أَخْزَاكَ اللَّهُ. قَالَ: " لَا تَقُولُوا هَكَذَا لَا تُعِينُوا عَلَيْهِ الشَّيْطَانَ وَلَكِنْ قُولُوا: اللَّهُمَّ اغْفِرْ لَهُ اللَّهُمَّ ارْحَمْهُ ". رَوَاهُ أَبُو دَاوُد
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺning huzurlariga xamr ichgan bir kishi keltirildi. U zot: «Uni uringlar», dedilar. Bizdan kimdir uni qoʻli bilan, kimdir kiyimi bilan, kimdir kavushi bilan urardi. Soʻng u zot: «Uni koyinglar», dedilar. Shunda ular unga yuzlanib: «Allohdan qoʻrqmadingmi, Allohdan hazar qilmadingmi, Rasululloh ﷺdan uyalmadingmi?», dedilar. Qavmdan baʼzilari: «Alloh seni rasvo qilsin!», dedilar. U zot: «Bunday demanglar, unga qarshi shaytonga yordam bermanglar. Balki: ‹Ey Alloh, uni magʻfirat qilgin. Ey Alloh, unga rahm qilgin›, denglar», dedilar. Abu Dovud rivoyat qilgan.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺнинг ҳузурларига хамр ичган бир киши келтирилди. У зот: «Уни уринглар», дедилар. Биздан кимдир уни қўли билан, кимдир кийими билан, кимдир кавуши билан урарди. Сўнг у зот: «Уни койинглар», дедилар. Шунда улар унга юзланиб: «Аллоҳдан қўрқмадингми, Аллоҳдан ҳазар қилмадингми, Расулуллоҳ ﷺдан уялмадингми?», дедилар. Қавмдан баъзилари: «Аллоҳ сени расво қилсин!», дедилар. У зот: «Бундай деманглар, унга қарши шайтонга ёрдам берманглар. Балки: ‹Эй Аллоҳ, уни мағфират қилгин. Эй Аллоҳ, унга раҳм қилгин›, денглар», дедилар. Абу Довуд ривоят қилган.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: أَتَى النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ بِرَجُلٍ قَدْ شَرِبَ الْخَمْرَ فَقَالَ: «اضْرِبُوهُ» فَمِنَّا الضَّارِبُ بِيَدِهِ وَالضَّارِبُ بِنَعْلِهِ وَالضَّارِبُ بِثَوْبِهِ فَلَمَّا انْصَرَفَ قَالَ بَعْضُ الْقَوْمِ: أَخْزَاكَ اللَّهُ قَالَ: «لَا تَقُولُوا هَكَذَا لَا تُعِينُوا عَلَيْهِ الشَّيْطَانَ» . رَوَاهُ الْبُخَارِيُّ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺning huzurlariga xamr ichgan bir kishi keltirildi. U zot: «Uni uringlar», dedilar. Bizdan kimdir uni qoʻli bilan, kimdir kavushi bilan, kimdir kiyimi bilan urardi. U kishi ketganda, qavmdan baʼzilari: «Alloh seni rasvo qilsin!», dedilar. U zot: «Bunday demanglar, unga qarshi shaytonga yordam bermanglar», dedilar. Buxoriy rivoyat qilgan.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺнинг ҳузурларига хамр ичган бир киши келтирилди. У зот: «Уни уринглар», дедилар. Биздан кимдир уни қўли билан, кимдир кавуши билан, кимдир кийими билан урарди. У киши кетганда, қавмдан баъзилари: «Аллоҳ сени расво қилсин!», дедилар. У зот: «Бундай деманглар, унга қарши шайтонга ёрдам берманглар», дедилар. Бухорий ривоят қилган.
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: جَاءَ الْأَسْلَمِيُّ إِلَى نَبِيِّ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَشَهِدَ عَلَى نَفْسِهِ أَنَّهُ أَصَابَ امْرَأَةً حَرَامًا أَرْبَعَ مَرَّاتٍ كُلَّ ذَلِكَ يُعْرِضُ عَنْهُ فَأَقْبَلَ فِي الْخَامِسَةِ فَقَالَ: «أَنِكْتَهَا؟» قَالَ: نَعَمْ قَالَ: «حَتَّى غَابَ ذَلِكَ مِنْكَ فِي ذَلِكَ مِنْهَا» قَالَ: نَعَمْ قَالَ: «كَمَا يَغِيبُ الْمِرْوَدُ فِي الْمُكْحُلَةِ وَالرِّشَاءُ فِي الْبِئْرِ؟» قَالَ: نَعَمْ قَالَ: «هَلْ تَدْرِي مَا الزِّنَا؟» قَالَ: نَعَمْ أَتَيْتُ مِنْهَا حَرَامًا مَا يَأْتِي الرَّجُلُ مِنْ أَهْلِهِ حَلَالًا قَالَ: «فَمَا تُرِيدُ بِهَذَا الْقَوْلِ؟» قَالَ: أُرِيدُ أَنْ تُطَهِّرَنِي فَأَمَرَ بِهِ فَرُجِمَ فَسَمِعَ نَبِيُّ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ رَجُلَيْنِ مِنْ أَصْحَابِهِ يَقُولُ أَحَدُهُمَا لِصَاحِبِهِ: انْظُرْ إِلَى هَذَا الَّذِي سَتَرَ اللَّهُ عَلَيْهِ فَلَمْ تَدَعْهُ نَفْسُهُ حَتَّى رُجِمَ رَجْمَ الْكَلْبِ فَسَكَتَ عَنْهُمَا ثُمَّ سَارَ سَاعَةً حَتَّى مَرَّ بِجِيفَةِ حِمَارٍ شَائِلٍ برجلِهِ فَقَالَ: «أينَ فلانٌ وفلانٌ؟» فَقَالَا: نَحْنُ ذَانِ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَقَالَ: «انْزِلَا فَكُلَا مِنْ جِيفَةِ هَذَا الْحِمَارِ» فَقَالَا: يَا نَبِيَّ اللَّهِ مَنْ يَأْكُلُ مِنْ هَذَا؟ قَالَ: «فَمَا نِلْتُمَا مِنْ عَرْضِ أَخِيكُمَا آنِفًا أَشَدُّ مِنْ أَكْلٍ مِنْهُ وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ إِنَّهُ الْآنَ لَفِي أنهارِ الجنَّةِ ينغمسُ فِيهَا» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُد
Abu Hurayra (roziyallohu anhu) aytadi: Aslam qabilasidan bir kishi Allohning Nabiysi ﷺ huzurlariga kelib, oʻzining bir ayolga harom yoʻl bilan yaqinlik qilganini oʻziga qarshi toʻrt marta iqror berdi. Bularning hammasida Nabiy ﷺ undan yuz oʻgirar edilar. Soʻng beshinchi marta u zot unga yuzlanib: «Sen u bilan jimoʼ qildingmi?» dedilar. U: «Ha», dedi. U zot: «Sening (aʼzoing) uning (aʼzosida) gʻoyib boʻlguncha (kirdimi)?» dedilar. U: «Ha», dedi. U zot: «Surma mili surmadonda, arqon quduqda gʻoyib boʻlganidek (gʻoyib boʻldimi)?» dedilar. U: «Ha», dedi. U zot: «Zino nima ekanini bilasanmi?» dedilar. U: «Ha, men undan haromni — erkak oʻz xotinidan halol yoʻl bilan oladigan narsani (harom yoʻl bilan) oldim», dedi. U zot: «Bu soʻzing bilan nimani istaysan?» dedilar. U: «Meni pok qilishingizni istayman», dedi. Shunda u zot uning haqida buyruq berdilar va u toshboʻron qilindi. Soʻng Nabiy ﷺ oʻz sahobalaridan ikki kishini eshitdilarki, biri ikkinchisiga: «Mana shu kishiga qara, Alloh uning aybini yashirgan edi, lekin uning nafsi uni tinch qoʻymadi, oxir-oqibat u it kabi toshboʻron qilindi», deyardi. U zot ularga hech narsa demadilar, soʻng bir muddat yurib, oyoqlarini koʻtarib yotgan eshakning oʻligi yoniga yetib keldilar. U zot: «Falonchi billan falonchi qayerda?» dedilar. Ular: «Biz mana shu yerdamiz, ey Allohning Rasuli!» dedilar. U zot: «Tushib, mana shu eshakning oʻligidan yenglar», dedilar. Ular: «Ey Allohning Nabiysi! Buni kim ham yerdi?» dedilar. U zot: «Hozirgina birodaringizning obroʻyiga tegib aytgan gapingiz, undan yeyishdan ham qattiqroqdir. Jonim qoʻlida boʻlgan zot bilan qasamki, u hozir jannat anhorlarida, ularning ichida choʻmilib yuribdi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) айтади: Аслам қабиласидан бир киши Аллоҳнинг Набийси ﷺ ҳузурларига келиб, ўзининг бир аёлга ҳаром йўл билан яқинлик қилганини ўзига қарши тўрт марта иқрор берди. Буларнинг ҳаммасида Набий ﷺ ундан юз ўгирар эдилар. Сўнг бешинчи марта у зот унга юзланиб: «Сен у билан жимў қилдингми?» дедилар. У: «Ҳа», деди. У зот: «Сенинг (аъзоинг) унинг (аъзосида) ғойиб бўлгунча (кирдими)?» дедилар. У: «Ҳа», деди. У зот: «Сурма мили сурмадонда, арқон қудуқда ғойиб бўлганидек (ғойиб бўлдими)?» дедилар. У: «Ҳа», деди. У зот: «Зино нима эканини биласанми?» дедилар. У: «Ҳа, мен ундан ҳаромни — эркак ўз хотинидан ҳалол йўл билан оладиган нарсани (ҳаром йўл билан) олдим», деди. У зот: «Бу сўзинг билан нимани истайсан?» дедилар. У: «Мени пок қилишингизни истайман», деди. Шунда у зот унинг ҳақида буйруқ бердилар ва у тошбўрон қилинди. Сўнг Набий ﷺ ўз саҳобаларидан икки кишини эшитдиларки, бири иккинчисига: «Мана шу кишига қара, Аллоҳ унинг айбини яширган эди, лекин унинг нафси уни тинч қўймади, охир-оқибат у ит каби тошбўрон қилинди», деярди. У зот уларга ҳеч нарса демадилар, сўнг бир муддат юриб, оёқларини кўтариб ётган эшакнинг ўлиги ёнига етиб келдилар. У зот: «Фалончи биллан фалончи қаерда?» дедилар. Улар: «Биз мана шу ердамиз, эй Аллоҳнинг Расули!» дедилар. У зот: «Тушиб, мана шу эшакнинг ўлигидан енглар», дедилар. Улар: «Эй Аллоҳнинг Набийси! Буни ким ҳам ерди?» дедилар. У зот: «Ҳозиргина биродарингизнинг обрўйига тегиб айтган гапингиз, ундан ейишдан ҳам қаттиқроқдир. Жоним қўлида бўлган зот билан қасамки, у ҳозир жаннат анҳорларида, уларнинг ичида чўмилиб юрибди», дедилар.
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «إِذَا ضَرَبَ أَحَدُكُمْ فَلْيَتَّقِ الوجهَ» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُد
Abu Komil bizga Abu Avona orqali, u Umardan — yaʼni Ibn Abu Salamadan, u otasidan, u Abu Hurayradan, u Nabiy ﷺdan rivoyat qildi: U zot: «Sizdan biror kishi (birovni) ursa, yuzga urishdan saqlansin», dedilar.Абу Комил бизга Абу Авона орқали, у Умардан — яъни Ибн Абу Саламадан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий ﷺдан ривоят қилди: У зот: «Сиздан бирор киши (бировни) урса, юзга уришдан сақлансин», дедилар.
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: " الْخَمْرُ مِنْ هَاتَيْنِ الشَّجرتينِ: النخلةِ والعِنَبَةِ ". رَوَاهُ مُسلم
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ shunday dedilar: «Xamr mana bu ikki daraxtdan — xurmo va uzumdan (boʻladi)». Abu Dovud aytdi: Abu Kasir al-Gʻubariyning ismi Yazid ibn Abdurrahmon ibn Gʻufayla as-Sahmiydir. Baʼzilar «Uzayna» dedilar, ammo toʻgʻrisi «Gʻufayla»dir.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ шундай дедилар: «Хамр мана бу икки дарахтдан — хурмо ва узумдан (бўлади)». Абу Довуд айтди: Абу Касир ал-Ғубарийнинг исми Язид ибн Абдурраҳмон ибн Ғуфайла ас-Саҳмийдир. Баъзилар «Узайна» дедилар, аммо тўғриси «Ғуфайла»дир.
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مَنْ أَطَاعَنِي فَقَدْ أَطَاعَ اللَّهَ وَمَنْ عَصَانِي فَقَدْ عَصَى اللَّهَ وَمَنْ يُطِعِ الْأَمِيرَ فَقَدْ أَطَاعَنِي وَمَنْ يَعْصِ الْأَمِيرَ فَقَدْ عَصَانِي وَإِنَّمَا الْإِمَامُ جُنَّةٌ يُقَاتَلُ مِنْ وَرَائِهِ وَيُتَّقَى بِهِ فَإِنْ أَمَرَ بِتَقْوَى اللَّهِ وَعَدَلَ فَإِنَّ لَهُ بِذَلِكَ أَجْرًا وَإِنْ قالَ بغَيرِه فَإِن عَلَيْهِ مِنْهُ»
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Allohning Rasuli ﷺ ning shunday deganini eshitdim: «Biz (dunyoga kelishda) oxirgimiz, lekin (jannatga kirishda) eng oldingimiz (boʻlamiz)». Paygʻambar ﷺ yana: «Kim menga itoat qilsa, Allohga itoat qiladi; kim menga osiylik qilsa, Allohga osiylik qiladi. Kim rahbarga (amirga) itoat qilsa, menga itoat qiladi; kim rahbarga osiylik qilsa, menga osiylik qiladi. Imom (rahbar) — bir qalqon (panoh)dek(dir): uning (himoyasi) ostida jang qilinadi va u orqali (dushmandan) saqlaniladi. Agar imom odamlarni taqvoga buyursa va adolat bilan hukm qilsa, u shuning uchun mukofotlanadi; agar buning aksini qilsa, u shuning (gunohi) uchun javobgar boʻladi», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Аллоҳнинг Расули ﷺ нинг шундай деганини эшитдим: «Биз (дунёга келишда) охиргимиз, лекин (жаннатга киришда) энг олдингимиз (бўламиз)». Пайғамбар ﷺ яна: «Ким менга итоат қилса, Аллоҳга итоат қилади; ким менга осийлик қилса, Аллоҳга осийлик қилади. Ким раҳбарга (амирга) итоат қилса, менга итоат қилади; ким раҳбарга осийлик қилса, менга осийлик қилади. Имом (раҳбар) — бир қалқон (паноҳ)дек(дир): унинг (ҳимояси) остида жанг қилинади ва у орқали (душмандан) сақланилади. Агар имом одамларни тақвога буюрса ва адолат билан ҳукм қилса, у шунинг учун мукофотланади; агар бунинг аксини қилса, у шунинг (гуноҳи) учун жавобгар бўлади», — деди.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ يَقُولُ: «مَنْ خَرَجَ مِنَ الطَّاعَةِ وَفَارَقَ الْجَمَاعَةَ فَمَاتَ مَاتَ مِيتَةً جَاهِلِيَّةً وَمَنْ قَاتَلَ تَحْتَ رَايَةٍ عِمِّيَّةٍ يَغْضَبُ لِعَصَبِيَّةٍ أَوْ يَدْعُو لِعَصَبِيَّةٍ أَوْ يَنْصُرُ عَصَبِيَّةً فَقُتِلَ فَقِتْلَةٌ جَاهِلِيَّةٌ وَمَنْ خَرَجَ عَلَى أُمَّتِي بِسَيْفِهِ يَضْرِبُ بَرَّهَا وَفَاجِرَهَا وَلَا يَتَحَاشَى مِنْ مُؤْمِنِهَا وَلَا يَفِي لِذِي عَهْدٍ عَهْدَهُ فَلَيْسَ مِنِّي وَلَسْتُ مِنْهُ» . رَوَاهُ مُسلم
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ shunday dedilar: «Kim itoatdan chiqib, jamoadan ajralsa-yu, soʻng oʻlsa, johiliyat oʻlimi bilan oʻlibdi. Kim koʻrlik (asossiz) bayrogʻi ostida — biror qabilachilik (asabiyat) uchun gʻazablanib yoki qabilachilikka chaqirib yoxud qabilasiga yordam berib — jang qilsa va oʻldirilsa, bu johiliyat oʻlimidir. Kim mening ummatimga qarshi chiqib, ularning yaxshisini ham, fojirini (yomonini) ham ursa (oʻldirsa), moʻminidan ham qaytmasa va ahdli (omonlik berilgan) kishining ahdiga vafo qilmasa, u mendan emas, men ham undan emasman», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ шундай дедилар: «Ким итоатдан чиқиб, жамоадан ажралса-ю, сўнг ўлса, жоҳилият ўлими билан ўлибди. Ким кўрлик (асоссиз) байроғи остида — бирор қабилачилик (асабият) учун ғазабланиб ёки қабилачиликка чақириб ёхуд қабиласига ёрдам бериб — жанг қилса ва ўлдирилса, бу жоҳилият ўлимидир. Ким менинг умматимга қарши чиқиб, уларнинг яхшисини ҳам, фожирини (ёмонини) ҳам урса (ўлдирса), мўминидан ҳам қайтмаса ва аҳдли (омонлик берилган) кишининг аҳдига вафо қилмаса, у мендан эмас, мен ҳам ундан эмасман», дедилар.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «كَانَتْ بَنُو إِسْرَائِيلَ تَسُوسُهُمُ الْأَنْبِيَاءُ كُلَّمَا هَلَكَ نَبِيُّ خَلَفَهُ نبيٌّ وإِنَّه لَا نبيَّ بعدِي وسيكون حلفاء فَيَكْثُرُونَ» قَالُوا: فَمَا تَأْمُرُنَا؟ قَالَ: «فُوا بَيْعَةَ الْأَوَّلِ فَالْأَوَّلِ أَعْطُوهُمْ حَقَّهُمْ فَإِنَّ اللَّهَ سَائِلُهُمْ عَمَّا استرعاهم»
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Bani Isroil — paygʻambarlar tomonidan boshqarilar va hidoyat qilinardi: qachon bir paygʻambar vafot etsa, boshqasi uning oʻrnini egallardi. Mendan keyin paygʻambar boʻlmaydi, lekin — soni koʻpayib boradigan — xalifalar boʻladi», — dedi. Odamlar: «Yo Rasululloh! Bizga nima qilishni buyurasiz?» — dedi. U zot: «Birinchi boʻlib bayʼat berilgan (xalifa)ga itoat qilinglar. Ularning (yaʼni xalifalarning) haqqini ado etinglar — chunki Alloh ulardan — Oʻzi ularning qoʻliga (qaramogʻiga) bergan (kishilarni) boshqarish haqida — soʻraydi», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Бани Исроил — пайғамбарлар томонидан бошқарилар ва ҳидоят қилинарди: қачон бир пайғамбар вафот эца, бошқаси унинг ўрнини эгалларди. Мендан кейин пайғамбар бўлмайди, лекин — сони кўпайиб борадиган — халифалар бўлади», — деди. Одамлар: «Ё Расулуллоҳ! Бизга нима қилишни буюрасиз?» — деди. У зот: «Биринчи бўлиб байъат берилган (халифа)га итоат қилинглар. Уларнинг (яъни халифаларнинг) ҳаққини адо этинглар — чунки Аллоҳ улардан — Ўзи уларнинг қўлига (қарамоғига) берган (кишиларни) бошқариш ҳақида — сўрайди», — деди.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «إِنَّكُمْ سَتَحْرِصُونَ عَلَى الْإِمَارَةِ وَسَتَكُونُ نَدَامَةً يَوْمَ الْقِيَامَةِ فَنِعْمَ الْمُرْضِعَةُ وَبِئْسَتِ الفاطمةُ» . رَوَاهُ البُخَارِيّ
(Abu Hurayra (roziyallohu anhu) Paygʻambar ﷺdan rivoyat qiladi:) U zot: «Albatta, sizlar imoratga (hokimlikka) ochkoʻzlik (hirs) qilasizlar; (lekin) u Qiyomat kuni nadomat (pushaymonlik) boʻladi. (U) — naqadar yaxshi emizuvchi (boshlanishi shirin), naqadar yomon koʻkrakdan ajratuvchi (oqibati achchiq)dir!», dedilar. (Muhammad ibn Bashshor aytdi: Bizga Abdulloh ibn Humron, (unga) Abdulhamid, (u) Said al-Maqburiydan, (u) Umar ibn Hakamdan, (u) Abu Hurayradan uning (oʻz) soʻzini (mavquf) rivoyat qildi.)(Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) Пайғамбар ﷺдан ривоят қилади:) У зот: «Албатта, сизлар иморатга (ҳокимликка) очкўзлик (ҳирс) қиласизлар; (лекин) у Қиёмат куни надомат (пушаймонлик) бўлади. (У) — нақадар яхши эмизувчи (бошланиши ширин), нақадар ёмон кўкракдан ажратувчи (оқибати аччиқ)дир!», дедилар. (Муҳаммад ибн Башшор айтди: Бизга Абдуллоҳ ибн Ҳумрон, (унга) Абдулҳамид, (у) Саид ал-Мақбурийдан, (у) Умар ибн Ҳакамдан, (у) Абу Ҳурайрадан унинг (ўз) сўзини (мавқуф) ривоят қилди.)
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «تَجِدُونَ مِنْ خَيْرِ النَّاسِ أَشَدَّهُمْ كَرَاهِيَةً لِهَذَا الْأَمْرِ حَتَّى يقَعَ فِيهِ»
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ shunday dedilar: «Odamlarning eng yomoni sifatida ikkiyuzlamachi kishini topasizlar; u bularning oldiga bir yuz bilan, ularning oldiga boshqa yuz bilan keladi».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ шундай дедилар: «Одамларнинг энг ёмони сифатида иккиюзламачи кишини топасизлар; у буларнинг олдига бир юз билан, уларнинг олдига бошқа юз билан келади».
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مَا مِنْ أَمِيرِ عَشرَةٍ إِلا يُؤتى بِهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ مَغْلُولًا حَتَّى يُفَكَّ عَنْهُ الْعَدْلُ أَو يوبقه الْجور» . رَوَاهُ الدَّارمِيّ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Oʻn kishiga amir boʻlgan har bir kishi qiyomat kuni kishanlangan holda keltiriladi, toki adolati uni ozod qiladi yoki zulmi uni halok qiladi», dedilar. Dorimiy rivoyat qilgan.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ўн кишига амир бўлган ҳар бир киши қиёмат куни кишанланган ҳолда келтирилади, токи адолати уни озод қилади ёки зулми уни ҳалок қилади», дедилар. Доримий ривоят қилган.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «تَعَوَّذُوا بِاللَّهِ مِنْ رَأْسِ السَّبْعِينَ وَإِمَارَةِ الصِّبْيَانِ» . رَوَى الْأَحَادِيثَ السِّتَّةَ أَحْمَدُ وَرَوَى الْبَيْهَقِيُّ حَدِيثَ مُعَاوِيَةَ فِي «دَلَائِلِ النُّبُوَّة»
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Yetmishinchi yilning boshidan va bolalarning amirligidan Allohdan panoh soʻranglar», dedilar. Ahmad rivoyat qilgan.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Етмишинчи йилнинг бошидан ва болаларнинг амирлигидан Аллоҳдан паноҳ сўранглар», дедилар. Аҳмад ривоят қилган.
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مِنْ جُعِلَ قَاضِيًا بَيْنَ النَّاسِ فَقَدْ ذُبِحَ بِغَيْرِ سِكِّينٍ» . رَوَاهُ أَحْمَدُ وَالتِّرْمِذِيُّ وَأَبُو دَاوُدَ وَابْنُ مَاجَهْ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim odamlar orasida qozi qilib tayinlansa, u pichoqsiz soʻyilibdi», dedilar. Ahmad, Termiziy, Abu Dovud va Ibn Moja rivoyat qilgan.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким одамлар орасида қози қилиб тайинланса, у пичоқсиз сўйилибди», дедилар. Аҳмад, Термизий, Абу Довуд ва Ибн Можа ривоят қилган.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مَنْ طَلَبَ قَضَاءَ الْمُسْلِمِينَ حَتَّى يَنَالَهُ ثُمَّ غَلَبَ عَدْلُهُ جَوْرَهُ فَلَهُ الْجَنَّةُ وَمَنْ غَلَبَ جَوْرُهُ عَدْلَهُ فَلَهُ النَّار» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُد
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan, u kishi Nabiy ﷺdan rivoyat qiladi. U zot: «Kim musulmonlar oʻrtasida qozilik mansabini istab, unga erishsa, soʻng uning adolati zulmidan ustun kelsa, unga jannat boʻladi. Kimning zulmi adolatidan ustun kelsa, unga doʻzax boʻladi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан, у киши Набий ﷺдан ривоят қилади. У зот: «Ким мусулмонлар ўртасида қозилик мансабини истаб, унга эришса, сўнг унинг адолати зулмидан устун келса, унга жаннат бўлади. Кимнинг зулми адолатидан устун келса, унга дўзах бўлади», дедилар.
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مَا أُعْطِيكُمْ وَلَا أَمْنَعُكُمْ أَنَا قَاسِمٌ أَضَعُ حَيْثُ أُمِرْتُ» . رَوَاهُ البُخَارِيّ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Men sizlarga beradigan yoki sizlardan man qiladigan narsa (aslida meniki emas); men faqat taqsimlovchiman, buyurilgan joyga qoʻyaman, xolos», dedilar. Buxoriy rivoyat qilgan.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Мен сизларга берадиган ёки сизлардан ман қиладиган нарса (аслида меники эмас); мен фақат тақсимловчиман, буюрилган жойга қўяман, холос», дедилар. Бухорий ривоят қилган.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ أَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَرَضَ عَلَى قَوْمٍ الْيَمِينَ فَأَسْرَعُوا فَأَمْرَ أَنْ يُسْهَمَ بَيْنَهُمْ فِي اليَمينِ أيُّهُمْ يحْلِفُ. رَوَاهُ البُخَارِيّ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ baʼzi odamlarga — qasam ichishni (buyurdi) va ular bunga shoshildi. Paygʻambar ﷺ — kim avval qasam ichishi haqida — ular orasida qurʼa (chek) tashlashni buyurdi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ баъзи одамларга — қасам ичишни (буюрди) ва улар бунга шошилди. Пайғамбар ﷺ — ким аввал қасам ичиши ҳақида — улар орасида қуръа (чек) ташлашни буюрди.
وَعَن أبي هريرةَ أنَّ رجُلينِ اختَصما فِي دَابَّة وَلَيْسَ لَهما بَيِّنَةٌ فَقَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «استهِما على اليَمينِ» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُد وابنُ مَاجَه
Muhammad ibn Minhol bizga aytib berdi: Yazid ibn Zurayʼ bizga aytib berdi: Ibn Abu Aruba bizga Qatodadan, u Xilosdan, u Abu Rofeʼdan, u Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qildiki: Ikki kishi bir mol-mulk haqida nizolashib, ishni Nabiy ﷺ huzuriga keltirdilar. Ularning hech birida dalil-isbot yoʻq edi. Shunda Nabiy ﷺ: «Ikkalangiz qasam ichish ustida — buni xoh yoqtirsangiz, xoh yoqtirmasangiz — qurʼa tashlangiz», dedilar.Муҳаммад ибн Минҳол бизга айтиб берди: Язид ибн Зурайъ бизга айтиб берди: Ибн Абу Аруба бизга Қатодадан, у Хилосдан, у Абу Рофеъдан, у Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилдики: Икки киши бир мол-мулк ҳақида низолашиб, ишни Набий ﷺ ҳузурига келтирдилар. Уларнинг ҳеч бирида далил-исбот йўқ эди. Шунда Набий ﷺ: «Иккалангиз қасам ичиш устида — буни хоҳ ёқтирсангиз, хоҳ ёқтирмасангиз — қуръа ташлангиз», дедилар.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «لَا تَجُوزُ شَهَادَةُ بَدَوِيٍّ عَلَى صَاحِبِ قَرْيَةٍ» . رَوَاهُ أَبُو دَاوُدَ وَابْنُ مَاجَه
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Badaviy (koʻchmanchi arab)ning qishloq ahliga qarshi guvohligi joiz emas», dedilar. Abu Dovud va Ibn Moja rivoyat qilgan.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Бадавий (кўчманчи араб)нинг қишлоқ аҳлига қарши гувоҳлиги жоиз эмас», дедилар. Абу Довуд ва Ибн Можа ривоят қилган.
عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مَنْ آمَنَ بِاللَّهِ وَرَسُولِهِ وَأَقَامَ الصَّلَاةَ وَصَامَ رَمَضَانَ كَانَ حَقًّا عَلَى اللَّهِ أَنْ يُدْخِلَهُ الْجَنَّةَ جَاهَدَ فِي سهل اللَّهِ أَوْ جَلَسَ فِي أَرْضِهِ الَّتِي وُلِدَ فِيهَا» . قَالُوا: أفَلا نُبشِّرُ النَّاسَ؟ قَالَ: «إِنَّ فِي الْجَنَّةِ مِائَةَ دَرَجَةٍ أَعَدَّهَا اللَّهُ لِلْمُجَاهِدِينَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ مَا بَيْنَ الدَّرَجَتَيْنِ كَمَا بَيْنَ السَّمَاءِ وَالْأَرْضِ فَإِذَا سَأَلْتُمُ اللَّهَ فَاسْأَلُوهُ الْفِرْدَوْسَ فَإِنَّهُ أَوْسَطُ الْجَنَّةِ وَأَعْلَى الْجَنَّةِ وَفَوْقَهُ عَرْشُ الرَّحْمَنِ وَمِنْهُ تُفَجَّرُ أنهارُ الجنَّةِ» . رَوَاهُ البُخَارِيّ
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Kim Allohga va Uning Rasuliga iymon keltirsa, namozni mukammal oʻqisa va Ramazon oyida roʻza tutsa — u Alloh yoʻlida jang qilsa ham, yoki oʻzi tugʻilgan yerda qolsa ham — Alloh uni haqli ravishda jannatga kiritadi», — dedi. Odamlar: «Yo Rasululloh! Biz odamlarga shu xushxabarni yetkazaylikmi?» — dedi. U zot: «Jannatning yuzta darajasi bor — Alloh ularni oʻz yoʻlida jang qiladigan mujohidlar uchun (atab) qoʻygan; har ikki daraja orasidagi masofa — osmon bilan yer orasidagi masofadek(dir). Bas, sizlar Allohdan (biror narsa) soʻraganingizda, Firdavsni soʻranglar — u — jannatning eng yaxshi va eng yuqori qismi(dir)», — dedi (Rivoyatchi qoʻshdi: «Menimcha, Paygʻambar ﷺ: ‹Uning (Firdavsning) ustida — Rahmonning (Allohning) Arshi(dir) va undan jannat daryolari oqib chiqadi›, — (ham) dedi»).Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Ким Аллоҳга ва Унинг Расулига иймон келтирса, намозни мукаммал ўқиса ва Рамазон ойида рўза туца — у Аллоҳ йўлида жанг қилса ҳам, ёки ўзи туғилган ерда қолса ҳам — Аллоҳ уни ҳақли равишда жаннатга киритади», — деди. Одамлар: «Ё Расулуллоҳ! Биз одамларга шу хушхабарни етказайликми?» — деди. У зот: «Жаннатнинг юзта даражаси бор — Аллоҳ уларни ўз йўлида жанг қиладиган мужоҳидлар учун (атаб) қўйган; ҳар икки даража орасидаги масофа — осмон билан ер орасидаги масофадек(дир). Бас, сизлар Аллоҳдан (бирор нарса) сўраганингизда, Фирдавсни сўранглар — у — жаннатнинг энг яхши ва энг юқори қисми(дир)», — деди (Ривоятчи қўшди: «Менимча, Пайғамбар ﷺ: ‹Унинг (Фирдавснинг) устида — Раҳмоннинг (Аллоҳнинг) Арши(дир) ва ундан жаннат дарёлари оқиб чиқади›, — (ҳам) деди»).
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «لَا يَجْتَمِعُ كَافِرٌ وَقَاتِلُهُ فِي النَّارِ أبدا» . رَوَاهُ مُسلم
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ dedilar: «Kofir va uni oʻldirgan (moʻmin) hech qachon doʻzaxda jamlanmaydilar».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ дедилар: «Кофир ва уни ўлдирган (мўмин) ҳеч қачон дўзахда жамланмайдилар».
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «لَا يُكَلَّمُ أَحَدٌ فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَاللَّهُ أَعْلَمُ بِمَنْ يُكَلَّمُ فِي سَبِيلِهِ إِلَّا جَاءَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَجُرْحُهُ يَثْعَبُ دَمًا اللَّوْنُ لَوْنُ الدَّمِ والريحُ ريحُ المسكِ»
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Alloh yoʻlida jarohatlangan har bir kishi — Alloh Oʻz yoʻlida kim jarohatlanganini yaxshi biluvchidir — qiyomat kuni kelganida, (jarohatining) rangi qon rangida, hidi esa miskning hidida boʻladi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahihdir. Bu (hadis) Abu Hurayradan Paygʻambar ﷺdan boshqa yoʻllar bilan ham rivoyat qilingan.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Аллоҳ йўлида жароҳатланган ҳар бир киши — Аллоҳ Ўз йўлида ким жароҳатланганини яхши билувчидир — қиёмат куни келганида, (жароҳатининг) ранги қон рангида, ҳиди эса мискнинг ҳидида бўлади», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу (ҳадис) Абу Ҳурайрадан Пайғамбар ﷺдан бошқа йўллар билан ҳам ривоят қилинган.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: " يَضْحَكُ اللَّهُ تَعَالَى إِلَى رَجُلَيْنِ يَقْتُلُ أَحَدُهُمَا الْآخَرَ يَدْخُلَانِ الْجَنَّةَ: يُقَاتِلُ هَذَا فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَيُقْتَلُ ثُمَّ يَتُوبُ اللَّهُ على الْقَاتِل فيستشهد "
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ: «Alloh ikki kishini — tabassum bilan — kutib oladi: ulardan biri boshqasini oʻldiradi va ikkalasi (ham) jannatga kiradi. Biri Alloh yoʻlida jang qilib, oʻldiriladi (shahid boʻladi). Keyinchalik Alloh oʻldirgan (kishi)ni magʻfirat qiladi va u (ham) — (Alloh yoʻlida) shahid boʻladi», — dedi.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Аллоҳ икки кишини — табассум билан — кутиб олади: улардан бири бошқасини ўлдиради ва иккаласи (ҳам) жаннатга киради. Бири Аллоҳ йўлида жанг қилиб, ўлдирилади (шаҳид бўлади). Кейинчалик Аллоҳ ўлдирган (киши)ни мағфират қилади ва у (ҳам) — (Аллоҳ йўлида) шаҳид бўлади», — деди.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مَا تَعُدُّونَ الشَّهِيدَ فِيكُمْ؟» قَالُوا: يَا رَسُولَ اللَّهِ مَنْ قُتِلَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَهُوَ شَهِيدٌ قَالَ: " إِنَّ شُهَدَاءَ أُمَّتِي إِذًا لِقَلِيلٌ: مَنْ قُتِلَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَهُوَ شَهِيدٌ وَمَنْ مَاتَ فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَهُوَ شَهِيدٌ وَمَنْ مَاتَ فِي الطَّاعُونِ فَهُوَ شَهِيدٌ وَمَنْ مَاتَ فِي الْبَطْنِ فهوَ شهيدٌ ". رَوَاهُ مُسلم
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Oranglarda kimni shahid deb hisoblaysizlar?» dedilar. Ular: «Yo Rasululloh! Alloh yoʻlida oʻldirilgan kishi shahiddir», dedilar. (U zot): «Unday boʻlsa, ummatimning shahidlari oz boʻlur ekan», dedilar. Ular: «Yo Rasululloh, unday boʻlsa ular kimlar?» dedilar. (U zot): «Alloh yoʻlida oʻldirilgan kishi shahiddir; Alloh yoʻlida (xizmatda) vafot etgan kishi shahiddir; vaboda vafot etgan kishi shahiddir; qorin (ich ketishi) (kasalligi)da vafot etgan kishi shahiddir», dedilar. Ibn Miqsam aytdi: men bu hadis xususida otang(Suhayl)ning: «Va gʻarq boʻlgan kishi shahiddir», deganiga guvohlik beraman.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Орангларда кимни шаҳид деб ҳисоблайсизлар?» дедилар. Улар: «Ё Расулуллоҳ! Аллоҳ йўлида ўлдирилган киши шаҳиддир», дедилар. (У зот): «Ундай бўлса, умматимнинг шаҳидлари оз бўлур экан», дедилар. Улар: «Ё Расулуллоҳ, ундай бўлса улар кимлар?» дедилар. (У зот): «Аллоҳ йўлида ўлдирилган киши шаҳиддир; Аллоҳ йўлида (хизматда) вафот этган киши шаҳиддир; вабода вафот этган киши шаҳиддир; қорин (ич кетиши) (касаллиги)да вафот этган киши шаҳиддир», дедилар. Ибн Миқсам айтди: мен бу ҳадис хусусида отанг(Суҳайл)нинг: «Ва ғарқ бўлган киши шаҳиддир», деганига гувоҳлик бераман.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مَنْ مَاتَ وَلَمْ يَغْزُو وَلَمْ يُحَدِّثْ بِهِ نَفْسَهُ مَاتَ عَلَى شُعْبَةٍ نفاق» . رَوَاهُ مُسلم
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim gʻazot qilmay va koʻnglidan gʻazotni oʻtkazmay vafot etsa, u nifoqning bir turi ustida vafot etadi», dedilar. Muslim rivoyat qilgan.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким ғазот қилмай ва кўнглидан ғазотни ўтказмай вафот этса, у нифоқнинг бир тури устида вафот этади», дедилар. Муслим ривоят қилган.
وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «أَفْشُوا السَّلَامَ وَأَطْعِمُوا الطَّعَامَ وَاضْرِبُوا الْهَامَ تُوَرَّثُوا الْجِنَانَ» . رَوَاهُ التِّرْمِذِيُّ وَقَالَ: هَذَا حديثٌ غَرِيب
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Salomni yoyinglar, taom yediringlar va (dushmanlarning) boshiga uringlar — jannatlarga voris qilinasizlar», dedilar. Termiziy rivoyat qilib: «Bu gʻarib hadis», degan.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Саломни ёйинглар, таом едиринглар ва (душманларнинг) бошига уринглар — жаннатларга ворис қилинасизлар», дедилар. Термизий ривоят қилиб: «Бу ғариб ҳадис», деган.