HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
RoviylarРовийлар

Abu Hurraning amakisi

Rivoyatlari 1 ta, 1 toʻplamda.Ривоятлари 1 та, 1 тўпламда.

RivoyatlariРивоятлари1
Toʻplam:Тўплам:BarchasiБарчасиAhmad 1

حَدَّثَنَا عَفَّانُ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ زَيْدٍ عَنْ أَبِي حُرَّةَ الرَّقَاشِيِّ عَنْ عَمِّهِ قَالَكُنْتُ آخِذًا بِزِمَامِ نَاقَةِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي أَوْسَطِ أَيَّامِ التَّشْرِيقِ أَذُودُ عَنْهُ النَّاسَ فَقَالَ يَا أَيُّهَا النَّاسُ أَتَدْرُونَ فِي أَيِّ شَهْرٍ أَنْتُمْ وَفِي أَيِّ يَوْمٍ أَنْتُمْ وَفِي أَيِّ بَلَدٍ أَنْتُمْ قَالُوا فِي يَوْمٍ حَرَامٍ وَشَهْرٍ حَرَامٍ وَبَلَدٍ حَرَامٍ قَالَ فَإِنَّ دِمَاءَكُمْ وَأَمْوَالَكُمْ وَأَعْرَاضَكُمْ عَلَيْكُمْ حَرَامٌ كَحُرْمَةِ يَوْمِكُمْ هَذَا فِي شَهْرِكُمْ هَذَا فِي بَلَدِكُمْ هَذَا إِلَى يَوْمِ تَلْقَوْنَهُ ثُمَّ قَالَ اسْمَعُوا مِنِّي تَعِيشُوا أَلَا لَا تَظْلِمُوا أَلَا لَا تَظْلِمُوا أَلَا لَا تَظْلِمُوا إِنَّهُ لَا يَحِلُّ مَالُ امْرِئٍ إِلَّا بِطِيبِ نَفْسٍ مِنْهُ أَلَا وَإِنَّ كُلَّ دَمٍ وَمَالٍ وَمَأْثَرَةٍ كَانَتْ فِي الْجَاهِلِيَّةِ تَحْتَ قَدَمِي هَذِهِ إِلَى يَوْمِ الْقِيَامَةِ وَإِنَّ أَوَّلَ دَمٍ يُوضَعُ دَمُ رَبِيعَةَ بْنِ الْحَارِثِ بْنِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ كَانَ مُسْتَرْضِعًا فِي بَنِي لَيْثٍ فَقَتَلَتْهُ هُذَيْلٌ أَلَا وَإِنَّ كُلَّ رِبًا كَانَ فِي الْجَاهِلِيَّةِ مَوْضُوعٌ وَإِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ قَضَى أَنَّ أَوَّلَ رِبًا يُوضَعُ رِبَا الْعَبَّاسِ بْنِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ لَكُمْ رُءُوسُ أَمْوَالِكُمْ لَا تَظْلِمُونَ وَلَا تُظْلَمُونَ أَلَا وَإِنَّ الزَّمَانَ قَدْ اسْتَدَارَ كَهَيْئَتِهِ يَوْمَ خَلَقَ اللَّهُ السَّمَوَاتِ وَالْأَرْضَ ثُمَّ قَرَأَ {إِنَّ عِدَّةَ الشُّهُورِ عِنْدَ اللَّهِ اثْنَا عَشَرَ شَهْرًا فِي كِتَابِ اللَّهِ يَوْمَ خَلَقَ السَّمَوَاتِ وَالْأَرْضَ مِنْهَا أَرْبَعَةٌ حُرُمٌ ذَلِكَ الدِّينُ الْقَيِّمُ

Abu Hurra ar-Raqoshiy amakisidan rivoyat qiladi, u aytdi: Men tashriq kunlarining oʻrtasida Rasululloh ﷺning tuyalari jilovidan ushlab, odamlarni u zotdan nari surar edim. U zot: «Ey odamlar, qaysi oyda ekaningizni, qaysi kunda ekaningizni va qaysi shaharda ekaningizni bilasizmi?» dedilar. Ular: «Harom kunda, harom oyda va harom shaharda», dedilar. U zot: «Bas, albatta, qonlaringiz, mollaringiz va nomuslaringiz sizlarga — mana shu oyingizda, mana shu shahringizda, mana shu kuningizning hurmati kabi — Unga yoʻliqadigan kuningizgacha haromdir», dedilar. Soʻng: «Mendan eshitinglar, yashaysizlar. Ogoh boʻlinglar, zulm qilmanglar; ogoh boʻlinglar, zulm qilmanglar; ogoh boʻlinglar, zulm qilmanglar. Albatta, kishining moli faqat uning koʻngli rozi boʻlishi bilangina halol boʻladi. Ogoh boʻlinglar, johiliyatda boʻlgan har bir qon, mol va faxrlanish qiyomat kunigacha mana shu ikki oyogʻim ostidadir. Bekor qilinadigan birinchi qon — Rabiʼa ibn Horis ibn Abdulmuttalibning qonidir: u Banu Laysda emizilayotgan edi, uni Huzayl oʻldirgan. Ogoh boʻlinglar, johiliyatda boʻlgan har bir ribo bekor qilindi. Albatta, Alloh azza va jalla bekor qilinadigan birinchi ribo Abbos ibn Abdulmuttalibning ribosi boʻlishini hukm qildi. Sizlarga asosiy mol-mulkingiz (qaytariladi); zulm qilmaysizlar va zulm qilinmaysizlar. Ogoh boʻlinglar, albatta, zamon Alloh osmonlar va yerni yaratgan kundagi holatiga qaytib aylandi», dedilar. Soʻng: «Albatta, Allohning huzurida oylarning soni — Alloh osmonlar va yerni yaratgan kundagi Kitobida — oʻn ikkitadir; ulardan toʻrttasi harom (oy)dir. Mana shu — toʻgʻri dindir», oyatini oʻqidilar.Абу Ҳурра ар-Рақоший амакисидан ривоят қилади, у айтди: Мен ташриқ кунларининг ўртасида Расулуллоҳ ﷺнинг туялари жиловидан ушлаб, одамларни у зотдан нари сурар эдим. У зот: «Эй одамлар, қайси ойда эканингизни, қайси кунда эканингизни ва қайси шаҳарда эканингизни биласизми?» дедилар. Улар: «Ҳаром кунда, ҳаром ойда ва ҳаром шаҳарда», дедилар. У зот: «Бас, албатта, қонларингиз, молларингиз ва номусларингиз сизларга — мана шу ойингизда, мана шу шаҳрингизда, мана шу кунингизнинг ҳурмати каби — Унга йўлиқадиган кунингизгача ҳаромдир», дедилар. Сўнг: «Мендан эшитинглар, яшайсизлар. Огоҳ бўлинглар, зулм қилманглар; огоҳ бўлинглар, зулм қилманглар; огоҳ бўлинглар, зулм қилманглар. Албатта, кишининг моли фақат унинг кўнгли рози бўлиши билангина ҳалол бўлади. Огоҳ бўлинглар, жоҳилиятда бўлган ҳар бир қон, мол ва фахрланиш қиёмат кунигача мана шу икки оёғим остидадир. Бекор қилинадиган биринчи қон — Рабиъа ибн Ҳорис ибн Абдулмутталибнинг қонидир: у Бану Лайсда эмизилаётган эди, уни Ҳузайл ўлдирган. Огоҳ бўлинглар, жоҳилиятда бўлган ҳар бир рибо бекор қилинди. Албатта, Аллоҳ азза ва жалла бекор қилинадиган биринчи рибо Аббос ибн Абдулмутталибнинг рибоси бўлишини ҳукм қилди. Сизларга асосий мол-мулкингиз (қайтарилади); зулм қилмайсизлар ва зулм қилинмайсизлар. Огоҳ бўлинглар, албатта, замон Аллоҳ осмонлар ва ерни яратган кундаги ҳолатига қайтиб айланди», дедилар. Сўнг: «Албатта, Аллоҳнинг ҳузурида ойларнинг сони — Аллоҳ осмонлар ва ерни яратган кундаги Китобида — ўн иккитадир; улардан тўрттаси ҳаром (ой)дир. Мана шу — тўғри диндир», оятини ўқидилар.