HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
RoviylarРовийлар

Husayn ibn Ali

Rivoyatlari 8 ta, 5 toʻplamda.Ривоятлари 8 та, 5 тўпламда. Hadislarda 57 marta tilga olingan.Ҳадисларда 57 марта тилга олинган.

RivoyatlariРивоятлари8Haqida aytilganҲақида айтилган57
Toʻplam:Тўплам:BarchasiБарчасиMuslim 2Ibn Moja 2Mishkat 2Buxoriy 1Nasoiy 1
Mishkat · 2988BoshqaБошқа

وَعَنِ الْحُسَيْنِ بْنِ عَلِيٍّ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُمَا قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسلم: «لِلسَّائِلِ حَقٌّ وَإِنْ جَاءَ عَلَى فَرَسٍ» . رَوَاهُ أَحْمد وَأَبُو دَاوُد وَفِي المصابيح: مُرْسل

Ali ibn Abu Tolib (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Tilanchining haqi bordir, garchi u otga minib kelsa ham», dedilar.Али ибн Абу Толиб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Тиланчининг ҳақи бордир, гарчи у отга миниб келса ҳам», дедилар.

Mishkat · 1759ZaifЗаиф

وَعَنِ الْحُسَيْنِ بْنِ عَلِيٍّ عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ: «مَا مِنْ مُسْلِمٍ وَلَا مُسْلِمَةٍ يُصَابُ بِمُصِيبَةٍ فَيَذْكُرُهَا وَإِنْ طَالَ عَهْدُهَا فَيُحْدِثُ لِذَلِكَ اسْتِرْجَاعًا إِلَّا جَدَّدَ اللَّهُ تَبَارَكَ وَتَعَالَى لَهُ عِنْدَ ذَلِكَ فَأَعْطَاهُ مِثْلَ أَجْرِهَا يَوْمَ أُصِيبَ بِهَا» . رَوَاهُ أَحْمَدُ وَالْبَيْهَقِيُّ فِي شعب الْإِيمَان

Husayn ibn Ali (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ: «Qaysi bir musulmon erkak yoki musulmon ayol biror musibatga uchrasa-yu, garchi koʻp vaqt oʻtgan boʻlsa ham, uni eslab istirjaʼ (‹Inna lillahi va inna ilayhi rojiʼun›) aytsa, albatta Alloh taborak va taolo unga oʻsha payt (ajrini) yangilab, unga musibatga uchragan kunidagi ajrining mislini beradi», dedilar. Ahmad va Bayhaqiy «Shuʼab ul-iymon»da rivoyat qilgan.Ҳусайн ибн Али (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ: «Қайси бир мусулмон эркак ёки мусулмон аёл бирор мусибатга учраса-ю, гарчи кўп вақт ўтган бўлса ҳам, уни эслаб истиржаъ (‹Инна лиллаҳи ва инна илайҳи рожиъун›) айтса, албатта Аллоҳ таборак ва таоло унга ўша пайт (ажрини) янгилаб, унга мусибатга учраган кунидаги ажрининг мислини беради», дедилар. Аҳмад ва Байҳақий «Шуъаб ул-иймон»да ривоят қилган.