حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، قَالَ: أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ حُسَيْنٍ قَالَ: حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ يَزِيدَ النَّحْوِيِّ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، فِي قَوْلِهِ عَزَّ وَجَلَّ: {إِمَّا يَبْلُغَنَّ عِنْدَكَ الْكِبَرَ أَحَدُهُمَا أَوْ كِلاَهُمَا فَلاَ تَقُلْ لَهُمَا أُفٍّ} إِلَى قَوْلِهِ: {كَمَا رَبَّيَانِي صَغِيرًا}، فَنَسَخَتْهَا الْآيَةُ فِي بَرَاءَةَ: {مَا كَانَ لِلنَّبِيِّ وَالَّذِينَ آمَنُوا أَنْ يَسْتَغْفِرُوا لِلْمُشْرِكِينَ وَلَوْ كَانُوا أُولِي قُرْبَى مِنْ بَعْدِ مَا تَبَيَّنَ لَهُمْ أَنَّهُمْ أَصْحَابُ الْجَحِيمِ}.
(Saʼid ibnul-Musayyab otasi (al-Musayyab)dan rivoyat qildi:) Abu Tolibga vafot (vaqti) yetganida, Paygʻambar ﷺ uning oldiga kirdilar — uning yonida Abu Jahl va Abdulloh ibn Abu Umayya bor edi. Paygʻambar ﷺ: «Ey amaki, ‹La ilaha illalloh› deng; men bu (kalima) bilan siz uchun Alloh huzurida hujjat keltiraman», dedilar. Abu Jahl va Abdulloh ibn Abu Umayya: «Ey Abu Tolib, Abdulmuttalibning millatidan yuz oʻ girasanmi?» dedi. Paygʻambar ﷺ: «Siz haqda qaytarilmaganim sari, albatta siz uchun magʻ firat soʻrayman», dedilar. Shunda ‹Paygʻambar va iymon keltirganlarga — mushriklar uchun, garchand qarindosh boʻ lsalar ham, ular doʻ zax ahli ekani ayon boʻ lganidan keyin — magʻ firat soʻrash (joiz) emas› (Tavba surasi, 113) (oyati) nozil boʻ ldi.(Саъид ибнул-Мусайяб отаси (ал-Мусайяб)дан ривоят қилди:) Абу Толибга вафот (вақти) етганида, Пайғамбар ﷺ унинг олдига кирдилар — унинг ёнида Абу Жаҳл ва Абдуллоҳ ибн Абу Умайя бор эди. Пайғамбар ﷺ: «Эй амаки, ‹Ла илаҳа иллаллоҳ› денг; мен бу (калима) билан сиз учун Аллоҳ ҳузурида ҳужжат келтираман», дедилар. Абу Жаҳл ва Абдуллоҳ ибн Абу Умайя: «Эй Абу Толиб, Абдулмутталибнинг миллатидан юз ў гирасанми?» деди. Пайғамбар ﷺ: «Сиз ҳақда қайтарилмаганим сари, албатта сиз учун мағ фират сўрайман», дедилар. Шунда ‹Пайғамбар ва иймон келтирганларга — мушриклар учун, гарчанд қариндош бў лсалар ҳам, улар дў зах аҳли экани аён бў лганидан кейин — мағ фират сўраш (жоиз) эмас› (Тавба сураси, 113) (ояти) нозил бў лди.