حَدَّثَنَا عَبْدُ اللهِ بْنُ صَالِحٍ قَالَ: حَدَّثَنِي مُوسَى بْنُ عَلِيٍّ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ لِسُرَاقَةَ بْنِ جُعْشُمٍ: أَلاَ أَدُلُّكَ عَلَى أَعْظَمِ الصَّدَقَةِ، أَوْ مِنْ أَعْظَمِ الصَّدَقَةِ؟ قَالَ: بَلَى يَا رَسُولَ اللهِ، قَالَ: ابْنَتُكَ مَرْدُودَةٌ إِلَيْكَ، لَيْسَ لَهَا كَاسِبٌ غَيْرُكَ.
Suroqa ibn Juʼshum (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ unga: «Senga sadaqaning eng ulugʻini yoki eng ulugʻ sadaqalardan birini koʻrsataymi?» dedilar. U: «Albatta, yo Rasululloh», dedi. U zot: «Oʻzingga qaytarib berilgan, eriga tegib qaytgan qizing — undan boshqa uni taʼminlaydigan kishi boʻlmasa, senga eng ulugʻ sadaqadir», dedilar.Суроқа ибн Жуъшум (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ унга: «Сенга садақанинг энг улуғини ёки энг улуғ садақалардан бирини кўрсатайми?» дедилар. У: «Албатта, ё Расулуллоҳ», деди. У зот: «Ўзингга қайтариб берилган, эрига тегиб қайтган қизинг — ундан бошқа уни таъминлайдиган киши бўлмаса, сенга энг улуғ садақадир», дедилар.