حَدَّثَنَا عَارِمٌ، قَالَ: حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ سِنَانٍ، قَالَ: حَدَّثَنَا أَنَسٌ قَالَ: كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَدْخُلُ عَلَيْنَا، أَهْلَ الْبَيْتِ، فَدَخَلَ يَوْمًا فَدَعَا لَنَا، فَقَالَتْ أُمُّ سُلَيْمٍ خُوَيْدِمُكَ أَلاَ تَدْعُو لَهُ؟ قَالَ: اللَّهُمَّ، أَكْثِرْ مَالَهُ وَوَلَدَهُ، وَأَطِلْ حَيَاتَهُ، وَاغْفِرْ لَهُ.
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ moʻminlar onalaridan birining huzurida edilar. Shunda boshqasi ichida taom boʻlgan bir yogʻoch idishni yubordi. Ammo u xotin (yogʻoch idishni olib kelgan) elchining qoʻliga urdi, natijada idish tushib sindi. Nabiy ﷺ ikki boʻlakni olib, birini ikkinchisiga qoʻshdilar-da, taomni unga terib: «Onangiz rashk qildi, yenglar», deb qoʻydilar. Shunda ular yedilar. Soʻng u zot oʻz uyidagi idishini olib kelguncha kutib turdilar, keyin butun idishni elchiga berib, singan idishni uni singan ayolning uyida qoldirdilar.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ мўминлар оналаридан бирининг ҳузурида эдилар. Шунда бошқаси ичида таом бўлган бир ёғоч идишни юборди. Аммо у хотин (ёғоч идишни олиб келган) элчининг қўлига урди, натижада идиш тушиб синди. Набий ﷺ икки бўлакни олиб, бирини иккинчисига қўшдилар-да, таомни унга териб: «Онангиз рашк қилди, енглар», деб қўйдилар. Шунда улар едилар. Сўнг у зот ўз уйидаги идишини олиб келгунча кутиб турдилар, кейин бутун идишни элчига бериб, синган идишни уни синган аёлнинг уйида қолдирдилар.
حَدَّثَنَا مُوسَى، قَالَ: حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ الْمُغِيرَةِ، عَنْ ثَابِتٍ، قَالَ أَنَسٌ: مَا كَانَ لأَهْلِ الْمَدِينَةِ شَرَابٌ، حَيْثُ حُرِّمَتِ الْخَمْرُ، أَعْجَبَ إِلَيْهِمْ مِنَ التَّمْرِ وَالْبُسْرِ، فَإِنِّي لَأَسْقِي أَصْحَابَ رَسُولِ اللهِ صلى الله عليه وسلم، وَهُمْ عِنْدَ أَبِي طَلْحَةَ، مَرَّ رَجُلٌ فَقَالَ: إِنَّ الْخَمْرَ قَدْ حُرِّمَتْ، فَمَا قَالُوا: مَتَى؟ أَوْ حَتَّى نَنْظُرَ، قَالُوا: يَا أَنَسُ، أَهْرِقْهَا، ثُمَّ قَالُوا عِنْدَ أُمِّ سُلَيْمٍ حَتَّى أَبْرَدُوا وَاغْتَسَلُوا، ثُمَّ طَيَّبَتْهُمْ أُمُّ سُلَيْمٍ، ثُمَّ رَاحُوا إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم، فَإِذَا الْخَبَرُ كَمَا قَالَ الرَّجُلُ.
قَالَ أَنَسٌ: فَمَا طَعِمُوهَا بَعْدُ.
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Xamr harom qilingan paytda Madina ahli uchun xurmo va yangi xurmodan (tayyorlangan ichimlik)dan koʻra yoqimliroq ichimlik yoʻq edi. Men Rasululloh ﷺning sahobalariga (ichimlik) quyib berayotgan edim — ular Abu Talhaning huzurida edilar. Bir kishi oʻtib qoldi va: «Xamr harom qilindi!» dedi. Ular: «Qachon?» yoki «Koʻrib chiqqanimizcha (kutaylik)», demadilar. Ular: «Ey Anas, uni toʻkib tashla!» deyishdi. Soʻng ular Ummu Sulaymning huzurida salqin tushgunicha qaylula qilishdi va gʻusl qilishdi, keyin Ummu Sulaym ularga xushboʻylik surtdi. Soʻngra ular Nabiy ﷺ huzuriga bordilar; xabar haligi kishi aytganidek (rost) edi. Anas: «Shundan soʻng ular uni boshqa totmadilar», dedi.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Хамр ҳаром қилинган пайтда Мадина аҳли учун хурмо ва янги хурмодан (тайёрланган ичимлик)дан кўра ёқимлироқ ичимлик йўқ эди. Мен Расулуллоҳ ﷺнинг саҳобаларига (ичимлик) қуйиб бераётган эдим — улар Абу Талҳанинг ҳузурида эдилар. Бир киши ўтиб қолди ва: «Хамр ҳаром қилинди!» деди. Улар: «Қачон?» ёки «Кўриб чиққанимизча (кутайлик)», демадилар. Улар: «Эй Анас, уни тўкиб ташла!» дейишди. Сўнг улар Умму Сулаймнинг ҳузурида салқин тушгунича қайлула қилишди ва ғусл қилишди, кейин Умму Сулайм уларга хушбўйлик суртди. Сўнгра улар Набий ﷺ ҳузурига бордилар; хабар ҳалиги киши айтганидек (рост) эди. Анас: «Шундан сўнг улар уни бошқа тотмадилар», деди.