حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ: حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ، قَالَ: حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ: جَاءَتْ فَاطِمَةُ إِلَى أَبِي بَكْرٍ، فَقَالَتْ: مَنْ يَرِثُكَ؟ فَقَالَ: أَهْلِي وَوَلَدِي، فَقَالَتْ: مَا لِي لا أَرِثُ أَبِي؟ فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ: سَمِعْتُ رَسُولَ اللهِ صلى الله عليه وسلم، يَقُولُ: لا نُورَثُ، وَلَكِنِّي أَعُولُ مَنْ كَانَ رَسُولُ اللهِ صلى الله عليه وسلم، يَعُولُهُ، وَأُنْفِقُ عَلَى مَنْ كَانَ رَسُولُ اللهِ صلى الله عليه وسلم يُنْفِقُ عَلَيْهِ.
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Fotima Abu Bakr (roziyallohu anhu)ning oldiga kelib: «Senga kim voris boʻladi?» dedi. U: «Ahlim va bolam», dedi. (Fotima): «Nega men otamga voris boʻlmas ekanman?» dedi. Shunda Abu Bakr: «Men Rasululloh ﷺning: ‹Bizga voris boʻlinmaydi›, deganlarini eshitganman. Lekin Rasululloh ﷺ kimning taʼminotini koʻtargan boʻlsalar, men oʻshaning taʼminotini koʻtaraman va Rasululloh ﷺ kimga sarflagan boʻlsalar, men oʻshanga sarflayman», dedi. Abu Iso aytdi: Bu bobda Umar, Talha, Zubayr, Abdurrahmon ibn Avf, Saʼd va Oishadan ham (rivoyatlar) bor. Abu Hurayraning hadisi bu yoʻldan hasan gʻaribdir.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Фотима Абу Бакр (розияллоҳу анҳу)нинг олдига келиб: «Сенга ким ворис бўлади?» деди. У: «Аҳлим ва болам», деди. (Фотима): «Нега мен отамга ворис бўлмас эканман?» деди. Шунда Абу Бакр: «Мен Расулуллоҳ ﷺнинг: ‹Бизга ворис бўлинмайди›, деганларини эшитганман. Лекин Расулуллоҳ ﷺ кимнинг таъминотини кўтарган бўлсалар, мен ўшанинг таъминотини кўтараман ва Расулуллоҳ ﷺ кимга сарфлаган бўлсалар, мен ўшанга сарфлайман», деди. Абу Исо айтди: Бу бобда Умар, Талҳа, Зубайр, Абдурраҳмон ибн Авф, Саъд ва Оишадан ҳам (ривоятлар) бор. Абу Ҳурайранинг ҳадиси бу йўлдан ҳасан ғарибдир.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ: حَدَّثَنَا صَفْوَانُ بْنُ عِيسَى، عَنِ أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللهِ صلى الله عليه وسلم، قَالَ: لا نُورَثُ مَا تَرَكْنَا فَهُوَ صَدَقَةٌ.
Fotima (alayhassalom) Abu Bakrning oldiga (kishi) yuborib, undan Alloh oʻz Rasuliga ﷺ ato qilgan (fayʼ) molidan Paygʻambar ﷺdan (qoladigan) merosini soʻradi — u Paygʻambar ﷺning Madinadagi va Fadakdagi sadaqasini, hamda Xaybar xumsidan (beshdan biridan) qolgan narsani talab qilar edi. Abu Bakr: «Albatta Rasululloh ﷺ: ‹Bizga (paygʻambarlarga) meros qolmaydi, biz qoldirgan narsa sadaqadir. Muhammadning oilasi mana shu moldan — yaʼni Allohning molidan — (faqat) yeydilar, ularning yeyishdan ortiqcha (olishlariga) haqlari yoʻq›, deganlar. Allohga qasamki, men Paygʻambar ﷺ zamonlarida boʻlgan holatidagi u zotning sadaqalaridan hech narsani oʻzgartirmayman va ularda Rasululloh ﷺ qanday amal qilgan boʻlsalar, shunday amal qilaman», dedi. Shunda Ali tashahhud aytib (Allohga hamd-sano aytib), soʻng: «Biz sening fazilatingni tanidik, ey Abu Bakr», dedi va ularning Rasululloh ﷺdan boʻlgan qarindoshligini va haqqini zikr qildi. Abu Bakr gapirib: «Jonim qoʻlida boʻlgan Zotga qasamki, Rasululloh ﷺning qarindoshlari bilan aloqa (sila-rahm) qilishim menga oʻz qarindoshlarim bilan aloqa qilishimdan suyukliroqdir», dedi.Фотима (алайҳассалом) Абу Бакрнинг олдига (киши) юбориб, ундан Аллоҳ ўз Расулига ﷺ ато қилган (файъ) молидан Пайғамбар ﷺдан (қоладиган) меросини сўради — у Пайғамбар ﷺнинг Мадинадаги ва Фадакдаги садақасини, ҳамда Хайбар хумсидан (бешдан биридан) қолган нарсани талаб қилар эди. Абу Бакр: «Албатта Расулуллоҳ ﷺ: ‹Бизга (пайғамбарларга) мерос қолмайди, биз қолдирган нарса садақадир. Муҳаммаднинг оиласи мана шу молдан — яъни Аллоҳнинг молидан — (фақат) ейдилар, уларнинг ейишдан ортиқча (олишларига) ҳақлари йўқ›, деганлар. Аллоҳга қасамки, мен Пайғамбар ﷺ замонларида бўлган ҳолатидаги у зотнинг садақаларидан ҳеч нарсани ўзгартирмайман ва уларда Расулуллоҳ ﷺ қандай амал қилган бўлсалар, шундай амал қиламан», деди. Шунда Али ташаҳҳуд айтиб (Аллоҳга ҳамд-сано айтиб), сўнг: «Биз сенинг фазилатингни танидик, эй Абу Бакр», деди ва уларнинг Расулуллоҳ ﷺдан бўлган қариндошлигини ва ҳаққини зикр қилди. Абу Бакр гапириб: «Жоним қўлида бўлган Зотга қасамки, Расулуллоҳ ﷺнинг қариндошлари билан алоқа (сила-раҳм) қилишим менга ўз қариндошларим билан алоқа қилишимдан суюклироқдир», деди.
حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ الْخَلالُ، قَالَ: حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ عُمَرَ، قَالَ: سَمِعْتُ مَالِكَ بْنَ أَنَسٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ مَالِكِ بْنِ أَوْسِ بْنِ الْحَدَثَانِ، قَالَ: دَخَلْتُ عَلَى عُمَرَ فَدَخَلَ عَلَيْهِ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَوْفٍ، وَطَلْحَةُ، وَسَعْدٌ، وَجَاءَ عَلِيٌّ، وَالْعَبَّاسُ، يَخْتَصِمَانِ، فَقَالَ لَهُمْ عُمَرُ: أَنْشُدُكُمْ بِالَّذِي بِإِذْنِهِ تَقُومُ السَّمَاءُ وَالأَرْضُ، أَتَعْلَمُونَ أَنَّ رَسُولَ اللهِ صلى الله عليه وسلم، قَالَ: لا نُورَثُ، مَا تَرَكْنَاهُ صَدَقَةٌ، فَقَالُوا: اللَّهُمَّ نَعَمْ وَفِي الْحَدِيثِ قِصَّةٌ طَوِيلَةٌ.
Molik ibn Avs aytadi: Umar ibn Xattob menga (odam) yubordi, men kun koʻtarilgan paytda uning oldiga keldim. Uni uyida soʻridan toʻshamasi ustiga yastanib, charm yostiqqa suyangan holda oʻtirgan koʻrdim. U menga: «Ey Mol! Qavmingdan baʼzi xonadon ahli (yordam soʻrab) shoshilib kelishdi, men ular haqida ozgina (mol) berishni buyurdim. Mana shuni olib, ular orasida boʻlib ber», dedi. Men: «Buni mendan boshqaga buyursangiz edi», dedim. U: «Olaver, ey Mol!», dedi. Shu payt Yarfaʼ kelib: «Ey amirul-moʻminin! Usmon, Abdurahmon ibn Avf, Zubayr va Saʼd (huzuringizga kirmoqchi)lar, ruxsat bormi?» dedi. Umar: «Ha», deb ularga izn berdi, ular kirishdi. Soʻng u (yana) kelib: «Abbos va Ali (haqida) izningiz bormi?» dedi. U: «Ha», deb ikkoviga izn berdi. Abbos: «Ey amirul-moʻminin! Men bilan bu yolgʻonchi, gunohkor, ahdni buzuvchi, xiyonatkor oraligʻida hukm chiqaring», dedi. Hozir boʻlganlar: «Ha, ey amirul-moʻminin! Ularning orasida hukm chiqarib, ularni tinchlantiring», dedilar. Molik ibn Avs dedi: «Menga ular (Abbos bilan Ali) shu maqsadda u ikkovini oldindan yuborgandek tuyuldi». Umar: «Shoshmanglar! Sizlardan izni bilan osmonu yer turib turadigan Alloh nomi bilan soʻrayman: Rasululloh ﷺ: ‹Bizga (paygʻambarlarga) meros boʻlmaydi, biz qoldirgan narsa sadaqadir› deganlarini bilasizmi?» dedi. Ular: «Ha», dedilar. Soʻng Abbos bilan Aliga yuzlanib: «Izni bilan osmonu yer turib turadigan Alloh nomi bilan ikkovingizdan soʻrayman: Rasululloh ﷺ: ‹Bizga meros boʻlmaydi, biz qoldirgan narsa sadaqadir› deganlarini bilasizmi?» dedi. Ular: «Ha», dedilar. Shunda Umar: «Alloh azza va jalla Rasuli ﷺ ni undan boshqa hech kimga xos qilmagan bir narsa bilan xoslagan edi. (Alloh) shunday dedi: {Alloh Rasuliga shaharlar ahlidan in qaytargan narsa Alloh va Rasul uchundir} — undan oldingi oyatni ham oʻqidimi-yoʻqmi, bilmayman, — dedi. — Rasululloh ﷺ Banu Naziyrning mollarini sizlar orasingizda boʻlib berdilar. Vallohi, u sizlardan oʻzlarini afzal koʻrmadilar va uni sizlardan tashqari oʻzlariga olib qolmadilar — toki shu mol (ortib) qoldi. Rasululloh ﷺ undan bir yillik nafaqani olar, soʻng qolganini (umumiy) molning oʻzi (yoʻli) bilan sarflar edilar», dedi. Soʻng: «Izni bilan osmonu yer turib turadigan Alloh nomi bilan soʻrayman: buni bilasizmi?» dedi. Ular: «Ha», dedilar. Soʻng Abbos bilan Alidan ham jamoatdan soʻraganidek qasam yuklab: «Buni ikkovingiz bilasizmi?» dedi. Ular: «Ha», dedilar. Umar dedi: «Rasululloh ﷺ vafot etganlarida Abu Bakr: ‹Men Rasululloh ﷺ ning vorisiman (ishlarini olib boruvchiman)›, dedi. Soʻng ikkovingiz kelib, sen (ey Abbos) jiyaningdan merosingni, bu (Ali) esa xotinining otasidan merosini talab qildingiz. Abu Bakr: ‹Rasululloh ﷺ: «Bizga meros boʻlmaydi, biz qoldirgan narsa sadaqadir», dedilar›, dedi. Shunda ikkovingiz uni yolgʻonchi, gunohkor, ahdni buzuvchi, xiyonatkor deb bildingiz, holbuki Alloh biladiki, u rost soʻzlovchi, yaxshilik qiluvchi, toʻgʻri yoʻldagi, haqqa ergashuvchi edi. Soʻng Abu Bakr vafot etdi, men esa Rasululloh ﷺ ning va Abu Bakrning vorisi boʻldim. Shunda ikkovingiz meni yolgʻonchi, gunohkor, ahdni buzuvchi, xiyonatkor deb bildingiz, holbuki Alloh biladiki, men rost soʻzlovchi, yaxshilik qiluvchi, toʻgʻri yoʻldagi, haqqa ergashuvchiman. Men uni (mol ishini) oʻz zimmamga oldim. Soʻng sen ham, bu ham — ikkovingiz birga, ishingiz bir holda — kelib: ‹Uni bizga bering›, dedingiz. Men: ‹Agar xohlasangiz, uni ikkovingizga beraman, lekin ikkovingiz uning ichida Rasululloh ﷺ qilgan ish bilan amal qilishni Alloh ahdi qilib zimmangizga olasiz›, dedim. Shunda ikkovingiz uni shu shart bilan oldingiz», dedi. Umar: «Shundaymi?» dedi. Ular: «Ha», dedilar. Umar dedi: «Soʻng ikkovingiz huzurimga kelib, oralaringizda (boshqacha) hukm qilishimni (talab qilyapsiz). Yoʻq, vallohi, qiyomat qoyim boʻlguncha oralaringizda bundan boshqa hukm qilmayman. Agar uni (idora qilishga) ojizlik qilsangiz, uni menga qaytaring».Молик ибн Авс айтади: Умар ибн Хаттоб менга (одам) юборди, мен кун кўтарилган пайтда унинг олдига келдим. Уни уйида сўридан тўшамаси устига ястаниб, чарм ёстиққа суянган ҳолда ўтирган кўрдим. У менга: «Эй Мол! Қавмингдан баъзи хонадон аҳли (ёрдам сўраб) шошилиб келишди, мен улар ҳақида озгина (мол) беришни буюрдим. Мана шуни олиб, улар орасида бўлиб бер», деди. Мен: «Буни мендан бошқага буюрсангиз эди», дедим. У: «Олавер, эй Мол!», деди. Шу пайт Ярфаъ келиб: «Эй амирул-мўминин! Усмон, Абдураҳмон ибн Авф, Зубайр ва Саъд (ҳузурингизга кирмоқчи)лар, рухсат борми?» деди. Умар: «Ҳа», деб уларга изн берди, улар киришди. Сўнг у (яна) келиб: «Аббос ва Али (ҳақида) изнингиз борми?» деди. У: «Ҳа», деб икковига изн берди. Аббос: «Эй амирул-мўминин! Мен билан бу ёлғончи, гуноҳкор, аҳдни бузувчи, хиёнаткор оралиғида ҳукм чиқаринг», деди. Ҳозир бўлганлар: «Ҳа, эй амирул-мўминин! Уларнинг орасида ҳукм чиқариб, уларни тинчлантиринг», дедилар. Молик ибн Авс деди: «Менга улар (Аббос билан Али) шу мақсадда у икковини олдиндан юборгандек туюлди». Умар: «Шошманглар! Сизлардан изни билан осмону ер туриб турадиган Аллоҳ номи билан сўрайман: Расулуллоҳ ﷺ: ‹Бизга (пайғамбарларга) мерос бўлмайди, биз қолдирган нарса садақадир› деганларини биласизми?» деди. Улар: «Ҳа», дедилар. Сўнг Аббос билан Алига юзланиб: «Изни билан осмону ер туриб турадиган Аллоҳ номи билан икковингиздан сўрайман: Расулуллоҳ ﷺ: ‹Бизга мерос бўлмайди, биз қолдирган нарса садақадир› деганларини биласизми?» деди. Улар: «Ҳа», дедилар. Шунда Умар: «Аллоҳ азза ва жалла Расули ﷺ ни ундан бошқа ҳеч кимга хос қилмаган бир нарса билан хослаган эди. (Аллоҳ) шундай деди: {Аллоҳ Расулига шаҳарлар аҳлидан ин қайтарган нарса Аллоҳ ва Расул учундир} — ундан олдинги оятни ҳам ўқидими-йўқми, билмайман, — деди. — Расулуллоҳ ﷺ Бану Назийрнинг молларини сизлар орасингизда бўлиб бердилар. Валлоҳи, у сизлардан ўзларини афзал кўрмадилар ва уни сизлардан ташқари ўзларига олиб қолмадилар — токи шу мол (ортиб) қолди. Расулуллоҳ ﷺ ундан бир йиллик нафақани олар, сўнг қолганини (умумий) молнинг ўзи (йўли) билан сарфлар эдилар», деди. Сўнг: «Изни билан осмону ер туриб турадиган Аллоҳ номи билан сўрайман: буни биласизми?» деди. Улар: «Ҳа», дедилар. Сўнг Аббос билан Алидан ҳам жамоатдан сўраганидек қасам юклаб: «Буни икковингиз биласизми?» деди. Улар: «Ҳа», дедилар. Умар деди: «Расулуллоҳ ﷺ вафот этганларида Абу Бакр: ‹Мен Расулуллоҳ ﷺ нинг ворисиман (ишларини олиб борувчиман)›, деди. Сўнг икковингиз келиб, сен (эй Аббос) жиянингдан меросингни, бу (Али) эса хотинининг отасидан меросини талаб қилдингиз. Абу Бакр: ‹Расулуллоҳ ﷺ: «Бизга мерос бўлмайди, биз қолдирган нарса садақадир», дедилар›, деди. Шунда икковингиз уни ёлғончи, гуноҳкор, аҳдни бузувчи, хиёнаткор деб билдингиз, ҳолбуки Аллоҳ биладики, у рост сўзловчи, яхшилик қилувчи, тўғри йўлдаги, ҳаққа эргашувчи эди. Сўнг Абу Бакр вафот этди, мен эса Расулуллоҳ ﷺ нинг ва Абу Бакрнинг вориси бўлдим. Шунда икковингиз мени ёлғончи, гуноҳкор, аҳдни бузувчи, хиёнаткор деб билдингиз, ҳолбуки Аллоҳ биладики, мен рост сўзловчи, яхшилик қилувчи, тўғри йўлдаги, ҳаққа эргашувчиман. Мен уни (мол ишини) ўз зиммамга олдим. Сўнг сен ҳам, бу ҳам — икковингиз бирга, ишингиз бир ҳолда — келиб: ‹Уни бизга беринг›, дедингиз. Мен: ‹Агар хоҳласангиз, уни икковингизга бераман, лекин икковингиз унинг ичида Расулуллоҳ ﷺ қилган иш билан амал қилишни Аллоҳ аҳди қилиб зиммангизга оласиз›, дедим. Шунда икковингиз уни шу шарт билан олдингиз», деди. Умар: «Шундайми?» деди. Улар: «Ҳа», дедилар. Умар деди: «Сўнг икковингиз ҳузуримга келиб, ораларингизда (бошқача) ҳукм қилишимни (талаб қиляпсиз). Йўқ, валлоҳи, қиёмат қойим бўлгунча ораларингизда бундан бошқа ҳукм қилмайман. Агар уни (идора қилишга) ожизлик қилсангиз, уни менга қайтаринг».