حَدَّثَنَا مَرْوَانُ بْنُ مُعَاوِيَةَ، أَخْبَرَنَا حُمَيْدٌ الطَّوِيلُ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ امْرَأَةً لَقِيَتِ النَّبِيَّ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي طَرِيقٍ مِنْ طُرُقِ الْمَدِينَةِ، فَقَالَتْ: يَا رَسُولَ اللَّهِ، إِنَّ لِي إِلَيْكَ حَاجَةً. قَالَ: «يَا أُمَّ فُلَانٍ، اجْلِسِي فِي أَيِّ نَوَاحِي السِّكَكِ شِئْتِ، أَجْلِسْ إِلَيْكِ». قَالَ: فَقَعَدَتْ، فَقَعَدَ إِلَيْهَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حَتَّى قَضَتْ حَاجَتَهَا.
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir ayol Madina koʻchalaridan birida Nabiy ﷺni uchratib: «Ey Allohning Rasuli, sizdan bir hojatim bor», dedi. U zot: «Ey falonchining onasi, koʻchaning qaysi chekkasiga xohlasang oʻtir, men ham sening yoningda oʻtiraman», dedilar. (Anas) dedi: Bas, u oʻtirdi, Rasululloh ﷺ ham u hojatini bitirgunicha uning yonida oʻtirdilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир аёл Мадина кўчаларидан бирида Набий ﷺни учратиб: «Эй Аллоҳнинг Расули, сиздан бир ҳожатим бор», деди. У зот: «Эй фалончининг онаси, кўчанинг қайси чеккасига хоҳласанг ўтир, мен ҳам сенинг ёнингда ўтираман», дедилар. (Анас) деди: Бас, у ўтирди, Расулуллоҳ ﷺ ҳам у ҳожатини битиргунича унинг ёнида ўтирдилар.