حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا يُونُسُ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَبْدِ الْمُنْعِمِ، نَحْوَهُ . قَالَ أَبُو عِيسَى حَدِيثُ جَابِرٍ هَذَا حَدِيثٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ عَبْدِ الْمُنْعِمِ وَهُوَ إِسْنَادٌ مَجْهُولٌ وَعَبْدُ الْمُنْعِمِ شَيْخٌ بَصْرِيٌّ .
Abd ibn Humayd bizga, Yunus ibn Muhammad bizga Abdulmunʼimdan shunga oʻxshashini rivoyat qildi. Abu Iso aytdi: Jobirning bu hadisini biz faqat shu yoʻl bilan, Abdulmunʼimning hadisidan bilamiz. U majhul (nomaʼlum) isnoddir, Abdulmunʼim esa basralik shayxdir.Абд ибн Ҳумайд бизга, Юнус ибн Муҳаммад бизга Абдулмунъимдан шунга ўхшашини ривоят қилди. Абу Исо айтди: Жобирнинг бу ҳадисини биз фақат шу йўл билан, Абдулмунъимнинг ҳадисидан биламиз. У мажҳул (номаълум) исноддир, Абдулмунъим эса басралик шайхдир.