حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ الثَّقَفِيُّ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَلْقَمَةَ بْنِ وَقَّاصٍ اللَّيْثِيِّ، عَنْ عُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّمَا الأَعْمَالُ بِالنِّيَّةِ وَإِنَّمَا لاِمْرِئٍ مَا نَوَى فَمَنْ كَانَتْ هِجْرَتُهُ إِلَى اللَّهِ وَإِلَى رَسُولِهِ فَهِجْرَتُهُ إِلَى اللَّهِ وَرَسُولِهِ وَمَنْ كَانَتْ هِجْرَتُهُ إِلَى دُنْيَا يُصِيبُهَا أَوِ امْرَأَةٍ يَتَزَوَّجُهَا فَهِجْرَتُهُ إِلَى مَا هَاجَرَ إِلَيْهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . وَقَدْ رَوَى مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ وَسُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ وَغَيْرُ وَاحِدٍ مِنَ الأَئِمَّةِ هَذَا عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ وَلاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ الأَنْصَارِيِّ . قَالَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ مَهْدِيٍّ يَنْبَغِي أَنْ نَضَعَ هَذَا الْحَدِيثَ فِي كُلِّ بَابٍ .
Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Amallar faqat niyatlarga bogʻliqdir va har bir kishiga faqat niyat qilgani (nasiba boʻladi). Bas, kimning hijrati Alloh va Uning Rasuliga boʻlsa, uning hijrati Alloh va Rasuligadir. Kimning hijrati erishadigan biror dunyosi yoki uylanadigan ayoli uchun boʻlsa, uning hijrati oʻzi (maqsad qilib) hijrat qilgan narsasigadir», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahihdir. Bu (hadis)ni Molik ibn Anas, Sufyon as-Savriy va imomlardan koʻplari Yahyo ibn Saiddan rivoyat qilganlar. Biz uni faqat Yahyo ibn Said al-Ansoriyning hadisi orqaligina bilamiz. Abdurrahmon ibn Mahdiy: «Bu hadisni har bir bobning boshiga qoʻyishimiz lozim», degan.Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Амаллар фақат ниятларга боғлиқдир ва ҳар бир кишига фақат ният қилгани (насиба бўлади). Бас, кимнинг ҳижрати Аллоҳ ва Унинг Расулига бўлса, унинг ҳижрати Аллоҳ ва Расулигадир. Кимнинг ҳижрати эришадиган бирор дунёси ёки уйланадиган аёли учун бўлса, унинг ҳижрати ўзи (мақсад қилиб) ҳижрат қилган нарсасигадир», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Бу (ҳадис)ни Молик ибн Анас, Суфён ас-Саврий ва имомлардан кўплари Яҳё ибн Саиддан ривоят қилганлар. Биз уни фақат Яҳё ибн Саид ал-Ансорийнинг ҳадиси орқалигина биламиз. Абдурраҳмон ибн Маҳдий: «Бу ҳадисни ҳар бир бобнинг бошига қўйишимиз лозим», деган.