حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ حُسَيْنٍ الْمُعَلِّمِ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، حَدَّثَنِي طَاوُسٌ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، وَابْنِ، عَبَّاسٍ يَرْفَعَانِ الْحَدِيثَ قَالَ " لاَ يَحِلُّ لِلرَّجُلِ أَنْ يُعْطِيَ عَطِيَّةً ثُمَّ يَرْجِعَ فِيهَا إِلاَّ الْوَالِدَ فِيمَا يُعْطِي وَلَدَهُ وَمَثَلُ الَّذِي يُعْطِي الْعَطِيَّةَ ثُمَّ يَرْجِعُ فِيهَا كَمَثَلِ الْكَلْبِ أَكَلَ حَتَّى إِذَا شَبِعَ قَاءَ ثُمَّ عَادَ فِي قَيْئِهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . قَالَ الشَّافِعِيُّ لاَ يَحِلُّ لِمَنْ وَهَبَ هِبَةً أَنْ يَرْجِعَ فِيهَا إِلاَّ الْوَالِدَ فَلَهُ أَنْ يَرْجِعَ فِيمَا أَعْطَى وَلَدَهُ . وَاحْتَجَّ بِهَذَا الْحَدِيثِ .
Tovus Ibn Umar va Ibn Abbos (roziyallohu anhum)dan, ular ikkovi hadisni Nabiy ﷺga koʻtarib (marfuʼ qilib) rivoyat qiladilar: U zot: «Kishiga biror narsani hadya qilib, soʻng uni qaytarib olishi halol emas, faqat ota oʻz farzandiga bergan narsasi bundan mustasno. Biror narsani hadya qilib, soʻng uni qaytarib oladigan kishining misoli — toʻyguncha yeb, soʻng qusgan, soʻngra oʻz qusugʻiga qaytadigan itning misoliga oʻxshaydi», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahihdir. Shofiʼiy aytdi: «Biror narsani hadya qilgan kishiga uni qaytarib olishi halol emas, faqat ota mustasno: u oʻz farzandiga bergan narsasini qaytarib olishi mumkin», va u shu hadisni dalil qilib keltirgan.Товус Ибн Умар ва Ибн Аббос (розияллоҳу анҳум)дан, улар иккови ҳадисни Набий ﷺга кўтариб (марфуъ қилиб) ривоят қиладилар: У зот: «Кишига бирор нарсани ҳадя қилиб, сўнг уни қайтариб олиши ҳалол эмас, фақат ота ўз фарзандига берган нарсаси бундан мустасно. Бирор нарсани ҳадя қилиб, сўнг уни қайтариб оладиган кишининг мисоли — тўйгунча еб, сўнг қусган, сўнгра ўз қусуғига қайтадиган итнинг мисолига ўхшайди», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. Шофиъий айтди: «Бирор нарсани ҳадя қилган кишига уни қайтариб олиши ҳалол эмас, фақат ота мустасно: у ўз фарзандига берган нарсасини қайтариб олиши мумкин», ва у шу ҳадисни далил қилиб келтирган.