حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مُعَاوِيَةَ الْجُمَحِيُّ الْبَصْرِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا صَالِحٌ الْمُرِّيُّ، عَنْ هِشَامِ بْنِ حَسَّانَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ سِيرِينَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ خَرَجَ عَلَيْنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَنَحْنُ نَتَنَازَعُ فِي الْقَدَرِ فَغَضِبَ حَتَّى احْمَرَّ وَجْهُهُ حَتَّى كَأَنَّمَا فُقِئَ فِي وَجْنَتَيْهِ الرُّمَّانُ فَقَالَ " أَبِهَذَا أُمِرْتُمْ أَمْ بِهَذَا أُرْسِلْتُ إِلَيْكُمْ إِنَّمَا هَلَكَ مَنْ كَانَ قَبْلَكُمْ حِينَ تَنَازَعُوا فِي هَذَا الأَمْرِ عَزَمْتُ عَلَيْكُمْ أَلاَّ تَتَنَازَعُوا فِيهِ " . قَالَ أَبُو عِيسَى وَفِي الْبَابِ عَنْ عُمَرَ وَعَائِشَةَ وَأَنَسٍ . وَهَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ مِنْ حَدِيثِ صَالِحٍ الْمُرِّيِّ . وَصَالِحٌ الْمُرِّيُّ لَهُ غَرَائِبُ يَنْفَرِدُ بِهَا لاَ يُتَابَعُ عَلَيْهَا .
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U dedi: Biz taqdir haqida bahslashayotgan paytimizda Rasululloh ﷺ huzurimizga chiqdilar. U zot shu qadar gʻazablandilarki, hatto yuzlari qizarib ketdi, goʻyo yonoqlarida anor donalari yorilib chiqqandek edi. Soʻng u zot: «Sizlarga shu buyurilganmidi yoki men sizlarga shu narsa bilan yuborilganmidim?! Sizlardan oldingilar faqat shu ish haqida bahslashganlari uchun halok boʻlganlar. Men sizlarga buni bahs mavzu qilmasligingizni qatʼiy buyuraman», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu bobda Umar, Oisha va Anasdan ham (rivoyatlar) bor. Bu hadis gʻaribdir, biz uni faqat shu yoʻl bilan, Solih al-Murriyning hadisidan bilamiz. Solih al-Murriyning oʻzigagina xos boʻlgan, boshqalar mutobaat qilmagan gʻarib (rivoyat)lari bor.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У деди: Биз тақдир ҳақида баҳслашаётган пайтимизда Расулуллоҳ ﷺ ҳузуримизга чиқдилар. У зот шу қадар ғазабландиларки, ҳатто юзлари қизариб кетди, гўё ёноқларида анор доналари ёрилиб чиққандек эди. Сўнг у зот: «Сизларга шу буюрилганмиди ёки мен сизларга шу нарса билан юборилганмидим?! Сизлардан олдингилар фақат шу иш ҳақида баҳслашганлари учун ҳалок бўлганлар. Мен сизларга буни баҳс мавзу қилмаслигингизни қатъий буюраман», дедилар. Абу Исо айтди: Бу бобда Умар, Оиша ва Анасдан ҳам (ривоятлар) бор. Бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат шу йўл билан, Солиҳ ал-Муррийнинг ҳадисидан биламиз. Солиҳ ал-Муррийнинг ўзигагина хос бўлган, бошқалар мутобаат қилмаган ғариб (ривоят)лари бор.