حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا أَبُو صَفْوَانَ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ، قَالَ ابْتُلِينَا مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِالضَّرَّاءِ فَصَبَرْنَا ثُمَّ ابْتُلِينَا بِالسَّرَّاءِ بَعْدَهُ فَلَمْ نَصْبِرْ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ .
Abdurrahmon ibn Avf (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Biz Rasululloh ﷺ bilan birga qiyinchilik bilan sinaldik, bas, sabr qildik. Soʻng u zotdan keyin farogʻat bilan sinaldik, ammo sabr qila olmadik», dedi. Abu Iso aytdi: Bu hadis hasandir.Абдурраҳмон ибн Авф (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Биз Расулуллоҳ ﷺ билан бирга қийинчилик билан синалдик, бас, сабр қилдик. Сўнг у зотдан кейин фароғат билан синалдик, аммо сабр қила олмадик», деди. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасандир.