حَدَّثَنَا الْحُسَيْنُ بْنُ يَزِيدَ الْكُوفِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ السَّلاَمِ بْنُ حَرْبٍ، عَنْ غُطَيْفِ بْنِ أَعْيَنَ، عَنْ مُصْعَبِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ، قَالَ أَتَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَفِي عُنُقِي صَلِيبٌ مِنْ ذَهَبٍ . فَقَالَ " يَا عَدِيُّ اطْرَحْ عَنْكَ هَذَا الْوَثَنَ " . وَسَمِعْتُهُ يَقْرَأُ فِي سُورَةِ بَرَاءَةََ : ( اتَّخَذُوا أَحْبَارَهُمْ وَرُهْبَانَهُمْ أَرْبَابًا مِنْ دُونِ اللَّهِ ) قَالَ " أَمَا إِنَّهُمْ لَمْ يَكُونُوا يَعْبُدُونَهُمْ وَلَكِنَّهُمْ كَانُوا إِذَا أَحَلُّوا لَهُمْ شَيْئًا اسْتَحَلُّوهُ وَإِذَا حَرَّمُوا عَلَيْهِمْ شَيْئًا حَرَّمُوهُ " . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ عَبْدِ السَّلاَمِ بْنِ حَرْبٍ . وَغُطَيْفُ بْنُ أَعْيَنَ لَيْسَ بِمَعْرُوفٍ فِي الْحَدِيثِ .
Adiy ibn Hotim (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men boʻynimda oltindan xoch (salib) boʻlgan holda Nabiy ﷺ huzurlariga keldim. Shunda u zot: «Ey Adiy, oʻzingdan bu butni tashla!» dedilar. Men u zotning Baroat surasidan: {Ular oʻz ahbor (ulamolari) va ruhbon (rohiblari)ni Allohdan oʻzga robblar qilib oldilar} (Tavba 31) (oyatini) oʻqiyotganlarini eshitdim. U zot: «Darhaqiqat, ular ularga ibodat qilmas edilar, lekin (ulamolari) ularga bir narsani halol qilsalar, uni halol deb bilar, bir narsani harom qilsalar, uni harom deb bilar edilar», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis gʻaribdir, biz uni faqat Abdussalom ibn Harbning hadisidan bilamiz. Gʻutayf ibn Aʼyan hadisda mashhur (kishi) emas.Адий ибн Ҳотим (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен бўйнимда олтиндан хоч (салиб) бўлган ҳолда Набий ﷺ ҳузурларига келдим. Шунда у зот: «Эй Адий, ўзингдан бу бутни ташла!» дедилар. Мен у зотнинг Бароат сурасидан: {Улар ўз аҳбор (уламолари) ва руҳбон (роҳиблари)ни Аллоҳдан ўзга робблар қилиб олдилар} (Тавба 31) (оятини) ўқиётганларини эшитдим. У зот: «Дарҳақиқат, улар уларга ибодат қилмас эдилар, лекин (уламолари) уларга бир нарсани ҳалол қилсалар, уни ҳалол деб билар, бир нарсани ҳаром қилсалар, уни ҳаром деб билар эдилар», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат Абдуссалом ибн Ҳарбнинг ҳадисидан биламиз. Ғутайф ибн Аъян ҳадисда машҳур (киши) эмас.