حَدَّثَنَا عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ دَاوُدَ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ أَبِي بِشْرٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، رضى الله عنهما قَالَ كَانَ عُمَرُ يَسْأَلُنِي مَعَ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لَهُ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَوْفٍ أَتَسْأَلُهُ وَلَنَا بَنُونَ مِثْلُهُ فَقَالَ لَهُ عُمَرُ إِنَّهُ مِنْ حَيْثُ تَعْلَمُ فَسَأَلَهُ عَنْ هَذِهِ الآيَةِ : ( إذا جَاءَ نَصْرُ اللَّهِ وَالْفَتْحُ ) فَقُلْتُ إِنَّمَا هُوَ أَجَلُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَعْلَمَهُ إِيَّاهُ وَقَرَأَ السُّورَةَ إِلَى آخِرِهَا فَقَالَ لَهُ عُمَرُ وَاللَّهِ مَا أَعْلَمُ مِنْهَا إِلاَّ مَا تَعْلَمُ . قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ . حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي بِشْرٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ إِلاَّ أَنَّهُ قَالَ فَقَالَ لَهُ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَوْفٍ أَتَسْأَلُهُ وَلَنَا ابْنٌ مِثْلُهُ . هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ صَحِيحٌ .
Ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: «Umar (roziyallohu anhu) Nabiy ﷺning sahobalari qatorida mendan (savol) soʻrar edi. Shunda Abdurrahmon ibn Avf unga: ‹Bizning ham shu kabi farzandlarimiz bor-ku, undan soʻraysizmi?› dedi. Umar unga: ‹Bu — sen bilgan (xislati) sababli›, dedi. Soʻng u mendan ushbu {Allohning nusrati va fath kelganida} (oyati) haqida soʻradi. Men: ‹Bu — Rasululloh ﷺning ajali boʻlib, Alloh u zotga buni bildirgan›, dedim va surani oxirigacha oʻqib berdim. Shunda Umar unga: ‹Vallohi, men ham bu haqda faqat sen bilgan narsani bilaman›, dedi.» Abu Iso aytdi: Bu hadis hasan sahihdir. (Shuningdek) Shuʼbadan ushbu isnod bilan shunga oʻxshash rivoyat qilingan, faqat unda Abdurrahmon ibn Avf unga: «Bizning ham shu kabi oʻgʻlimiz bor-ku, undan soʻraysizmi?» degan. Bu hadis hasan sahihdir.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: «Умар (розияллоҳу анҳу) Набий ﷺнинг саҳобалари қаторида мендан (савол) сўрар эди. Шунда Абдурраҳмон ибн Авф унга: ‹Бизнинг ҳам шу каби фарзандларимиз бор-ку, ундан сўрайсизми?› деди. Умар унга: ‹Бу — сен билган (хислати) сабабли›, деди. Сўнг у мендан ушбу {Аллоҳнинг нусрати ва фатҳ келганида} (ояти) ҳақида сўради. Мен: ‹Бу — Расулуллоҳ ﷺнинг ажали бўлиб, Аллоҳ у зотга буни билдирган›, дедим ва сурани охиригача ўқиб бердим. Шунда Умар унга: ‹Валлоҳи, мен ҳам бу ҳақда фақат сен билган нарсани биламан›, деди.» Абу Исо айтди: Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир. (Шунингдек) Шуъбадан ушбу иснод билан шунга ўхшаш ривоят қилинган, фақат унда Абдурраҳмон ибн Авф унга: «Бизнинг ҳам шу каби ўғлимиз бор-ку, ундан сўрайсизми?» деган. Бу ҳадис ҳасан саҳиҳдир.