HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Jomeʼ at-Termiziy · HadisЖомеъ ат-Термизий · Ҳадис3419Bob 30:Боб 30: «Ey Allohim, men Sendan rahmating soʻrayman» duosi«Эй Аллоҳим, мен Сендан раҳматинг сўрайман» дуосиباب

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عِمْرَانَ بْنِ أَبِي لَيْلَى، حَدَّثَنِي أَبِي، حَدَّثَنِي ابْنُ أَبِي لَيْلَى، عَنْ دَاوُدَ بْنِ عَلِيٍّ، هُوَ ابْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ سَمِعْتُ نَبِيَّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ لَيْلَةً حِينَ فَرَغَ مِنْ صَلاَتِهِ ‏"‏ اللَّهُمَّ إِنِّي أَسْأَلُكَ رَحْمَةً مِنْ عِنْدِكَ تَهْدِي بِهَا قَلْبِي وَتَجْمَعُ بِهَا أَمْرِي وَتَلُمُّ بِهَا شَعَثِي وَتُصْلِحُ بِهَا غَائِبِي وَتَرْفَعُ بِهَا شَاهِدِي وَتُزَكِّي بِهَا عَمَلِي وَتُلْهِمُنِي بِهَا رَشَدِي وَتَرُدُّ بِهَا أُلْفَتِي وَتَعْصِمُنِي بِهَا مِنْ كُلِّ سُوءٍ اللَّهُمَّ أَعْطِنِي إِيمَانًا وَيَقِينًا لَيْسَ بَعْدَهُ كُفْرٌ وَرَحْمَةً أَنَالُ بِهَا شَرَفَ كَرَامَتِكَ فِي الدُّنْيَا وَالآخِرَةِ اللَّهُمَّ إِنِّي أَسْأَلُكَ الْفَوْزَ فِي الْعَطَاءِ وَيُرْوَى فِي الْقَضَاءِ وَنُزُلَ الشُّهَدَاءِ وَعَيْشَ السُّعَدَاءِ وَالنَّصْرَ عَلَى الأَعْدَاءِ اللَّهُمَّ إِنِّي أُنْزِلُ بِكَ حَاجَتِي وَإِنْ قَصَّرَ رَأْيِي وَضَعُفَ عَمَلِي افْتَقَرْتُ إِلَى رَحْمَتِكَ فَأَسْأَلُكَ يَا قَاضِيَ الأُمُورِ وَيَا شَافِيَ الصُّدُورِ كَمَا تُجِيرُ بَيْنَ الْبُحُورِ أَنْ تُجِيرَنِي مِنْ عَذَابِ السَّعِيرِ وَمِنْ دَعْوَةِ الثُّبُورِ وَمِنْ فِتْنَةِ الْقُبُورِ اللَّهُمَّ مَا قَصَّرَ عَنْهُ رَأْيِي وَلَمْ تَبْلُغْهُ نِيَّتِي وَلَمْ تَبْلُغْهُ مَسْأَلَتِي مِنْ خَيْرٍ وَعَدْتَهُ أَحَدًا مِنْ خَلْقِكَ أَوْ خَيْرٍ أَنْتَ مُعْطِيهِ أَحَدًا مِنْ عِبَادِكَ فَإِنِّي أَرْغَبُ إِلَيْكَ فِيهِ وَأَسْأَلُكَهُ بِرَحْمَتِكَ رَبَّ الْعَالَمِينَ اللَّهُمَّ ذَا الْحَبْلِ الشَّدِيدِ وَالأَمْرِ الرَّشِيدِ أَسْأَلُكَ الأَمْنَ يَوْمَ الْوَعِيدِ وَالْجَنَّةَ يَوْمَ الْخُلُودِ مَعَ الْمُقَرَّبِينَ الشُّهُودِ الرُّكَّعِ السُّجُودِ الْمُوفِينَ بِالْعُهُودِ إِنَّكَ رَحِيمٌ وَدُودٌ وَأَنْتَ تَفْعَلُ مَا تُرِيدُ اللَّهُمَّ اجْعَلْنَا هَادِينَ مُهْتَدِينَ غَيْرَ ضَالِّينَ وَلاَ مُضِلِّينَ سِلْمًا لأَوْلِيَائِكَ وَعَدُوًّا لأَعْدَائِكَ نُحِبُّ بِحُبِّكَ مَنْ أَحَبَّكَ وَنُعَادِي بِعَدَاوَتِكَ مَنْ خَالَفَكَ اللَّهُمَّ هَذَا الدُّعَاءُ وَعَلَيْكَ الاِسْتِجَابَةُ وَهَذَا الْجَهْدُ وَعَلَيْكَ التُّكْلاَنُ اللَّهُمَّ اجْعَلْ لِي نُورًا فِي قَبْرِي وَنُورًا فِي قَلْبِي وَنُورًا مِنْ بَيْنِ يَدَىَّ وَنُورًا مِنْ خَلْفِي وَنُورًا عَنْ يَمِينِي وَنُورًا عَنْ شِمَالِي وَنُورًا مِنْ فَوْقِي وَنُورًا مِنْ تَحْتِي وَنُورًا فِي سَمْعِي وَنُورًا فِي بَصَرِي وَنُورًا فِي شَعْرِي وَنُورًا فِي بَشَرِي وَنُورًا فِي لَحْمِي وَنُورًا فِي دَمِي وَنُورًا فِي عِظَامِي اللَّهُمَّ أَعْظِمْ لِي نُورًا وَأَعْطِنِي نُورًا وَاجْعَلْ لِي نُورًا سُبْحَانَ الَّذِي تَعَطَّفَ الْعِزَّ وَقَالَ بِهِ سُبْحَانَ الَّذِي لَبِسَ الْمَجْدَ وَتَكَرَّمَ بِهِ سُبْحَانَ الَّذِي لاَ يَنْبَغِي التَّسْبِيحُ إِلاَّ لَهُ سُبْحَانَ ذِي الْفَضْلِ وَالنِّعَمِ سُبْحَانَ ذِي الْمَجْدِ وَالْكَرَمِ سُبْحَانَ ذِي الْجَلاَلِ وَالإِكْرَامِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو عِيسَى هَذَا حَدِيثٌ غَرِيبٌ لاَ نَعْرِفُهُ إِلاَّ مِنْ حَدِيثِ ابْنِ أَبِي لَيْلَى مِنْ هَذَا الْوَجْهِ ‏.‏ وَقَدْ رَوَى شُعْبَةُ وَسُفْيَانُ الثَّوْرِيُّ عَنْ سَلَمَةَ بْنِ كُهَيْلٍ عَنْ كُرَيْبٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بَعْضَ هَذَا الْحَدِيثِ وَلَمْ يَذْكُرْهُ بِطُولِهِ ‏.‏

Ibn Abbos (roziyallohu anhumo) aytdi: Bir kechasi Allohning Nabiysi ﷺning namozlaridan forigʻ boʻlganlarida shunday deyayotganlarini eshitdim: «Allohumma inni asʼaluka rahmatan min indika tahdi biha qolbi, va tajmau biha amri, va talummu biha shaʼsi, va tuslihu biha gʻoibi, va tarfau biha shohidi, va tuzakki biha amali, va tulhimuni biha roshadi, va taruddu biha ulfati, va taʼsimuni biha min kulli suʼ. Allohumma aʼtini iymanan va yaqinan laysa baʼdahu kufr, va rahmatan analu biha sharofa karomatika fid-dunya val-oxira. Allohumma inni asʼalukal-favza fil-ato, va nuzulash-shuhado, va ayshas-suado, van-nasro alal-aʼdo. Allohumma inni unzilu bika hojati va in qossora roʼyi va daufa amali, iftaqortu ila rahmatika, fa-asʼaluka ya qodiyal-umuri va ya shofiyas-suduri, kama tujiru baynal-buhuri an tujirani min azabis-sair, va min daʼvatis-subur, va min fitnatil-qubur. Allohumma ma qossora anhu roʼyi va lam tablugʻhu niyyati va lam tablugʻhu masʼalati min xoyrin vaʼdtahu ahadan min xolqika, av xoyrin anta muʼtihi ahadan min ibodika, fa-inni argʻobu ilayka fihi va asʼalukahu birahmatika robbal-olamin. Allohumma zal-hablish-shadidi val-amrir-roshid, asʼalukal-amna yavmal-vaʼid, val-jannata yavmal-xulud, maal-muqorrabinash-shuhud, ar-rukkais-sujud, al-mufina bil-uhud, innaka rohimun vadud, va anta tafalu ma turid. Allohumma-jʼalna hadina muhtadin, gʻoyra dollin va la mudillin, silman li-avliyoika, va aduvvan li-aʼdoika, nuhibbu bihubbika man ahabbaka, va nuodi biadovatika man xolafaka. Allohumma hazad-duou va alaykal-istijaba, va hazal-juhdu va alaykat-tuklan. Allohumma-jʼal li nuran fi qobri, va nuran fi qolbi, va nuran min bayni yadayya, va nuran min xolfi, va nuran an yamini, va nuran an shimoli, va nuran min favqi, va nuran min tahti, va nuran fi samʼi, va nuran fi basori, va nuran fi shaʼri, va nuran fi bashori, va nuran fi lahmi, va nuran fi dami, va nuran fi izomi. Allohumma aʼzim li nuran, va aʼtini nuran, va-jʼal li nuran. Subhanal-lazi taattafal-izza va qola bih, subhanal-lazi labisal-majda va takarroma bih, subhanal-lazi la yanbagʻit-tasbihu illa lah, subhana zil-fadli van-niam, subhana zil-majdi val-karom, subhana zil-jalali val-ikrom (Ey Allohim, men Sendan rahmat soʻrayman, u bilan qalbimni hidoyatla, ishimni jamla, parishonligimni yopgil, gʻoyibimni isloh qilgil, shohidimni koʻtargil, amalimni poklagil, menga toʻgʻri yoʻlimni ilhom qilgil, ulfatimni qaytargil va meni har bir yomonlikdan saqlagil. Ey Allohim, menga undan keyin kufr boʻlmaydigan iymon va yaqinlik bergil, hamda dunyo va oxiratda Sening karomating sharafiga erishadigan rahmat bergil. Ey Allohim, men Sendan ato (paytida) muvaffaqiyat, shahidlar manzili, saodatmandlar hayoti va dushmanlar ustidan gʻalaba soʻrayman. Ey Allohim, hojatimni Senga arz qilaman, garchi fikrim qisqa va amalim zaif boʻlsa-da, rahmatingga muhtoj boʻldim; bas, ey ishlarni hal qiluvchi va ey koʻngillarni shifolovchi Zot, dengizlar orasini ajratganing kabi meni doʻzax azobidan, halokat chorlovidan va qabr fitnasidan asragil deb soʻrayman. Ey Allohim, fikrim qisqalik qilgan, niyatim yetmagan va soʻrovim yetmagan, xalqingdan birovga vaʼda qilgan yaxshiliging yoki bandalaringdan birovga beradigan yaxshiliging boʻlsa, men uni Sendan istayman va rahmating bilan undan soʻrayman, ey olamlar Robbi. Ey mahkam arqon va toʻgʻri ish egasi boʻlgan Allohim, Sendan vaʼda (azob) kunida omonlik, abadiylik kunida muqarrab guvohlar, rukuʼ va sajda qiluvchilar, ahdlariga vafo qiluvchilar bilan birga jannat soʻrayman, albatta Sen Rohiym va Vaduddirsan, Sen istaganingni qilursan. Ey Allohim, bizni hidoyat qiluvchi, hidoyat topgan, adashmagan va adashtirmagan qilgil, doʻstlaringga doʻst va dushmanlaringga dushman qilgil, Seni sevganni Sening sevging bilan sevaylik, Senga qarshi chiqqanga Sening adovating bilan adovat qilaylik. Ey Allohim, bu duo, ijobat qilish esa Senga (havola); bu (mening) sayʼim, suyanish esa Senga. Ey Allohim, menga qabrimda nur, qalbimda nur, oldimda nur, orqamda nur, oʻngimda nur, chapimda nur, ustimda nur, ostimda nur, qulogʻimda nur, koʻzimda nur, sochimda nur, terimda nur, goʻshtimda nur, qonimda nur va suyaklarimda nur ato etgil. Ey Allohim, menga nurni ulkan qilgil, menga nur bergil va menga nur ato etgil. Izzatni Oʻziga ridolar qilib olib, u bilan soʻzlagan Zot pokdir; ulugʻlikni kiyim qilib kiyib, u bilan karam qilgan Zot pokdir; faqat Oʻzigagina tasbih aytish loyiq boʻlgan Zot pokdir; fazl va neʼmatlar egasi pokdir; ulugʻlik va karam egasi pokdir; jalol va ikrom egasi pokdir)», dedilar. Abu Iso aytdi: Bu hadis gʻaribdir, biz uni faqat Ibn Abu Laylo hadisidan, shu yoʻl bilangina bilamiz. Shuʼba va Sufyon as-Savriy bu hadisning baʼzisini Salama ibn Kuhayldan, u Kurraybdan, u Ibn Abbosdan, u Paygʻambar ﷺdan rivoyat qilganlar, lekin uni toʻlaligicha zikr qilmaganlar.Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо) айтди: Бир кечаси Аллоҳнинг Набийси ﷺнинг намозларидан фориғ бўлганларида шундай деяётганларини эшитдим: «Аллоҳумма инни асъалука раҳматан мин индика таҳди биҳа қолби, ва тажмау биҳа амри, ва талумму биҳа шаъси, ва туслиҳу биҳа ғоиби, ва тарфау биҳа шоҳиди, ва тузакки биҳа амали, ва тулҳимуни биҳа рошади, ва тарудду биҳа улфати, ва таъсимуни биҳа мин кулли суъ. Аллоҳумма аътини ийманан ва яқинан лайса баъдаҳу куфр, ва раҳматан аналу биҳа шарофа кароматика фид-дуня вал-охира. Аллоҳумма инни асъалукал-фавза фил-ато, ва нузулаш-шуҳадо, ва айшас-суадо, ван-насро алал-аъдо. Аллоҳумма инни унзилу бика ҳожати ва ин қоссора рўйи ва дауфа амали, ифтақорту ила раҳматика, фа-асъалука я қодиял-умури ва я шофияс-судури, кама тужиру байнал-буҳури ан тужирани мин азабис-саир, ва мин даъватис-субур, ва мин фитнатил-қубур. Аллоҳумма ма қоссора анҳу рўйи ва лам таблуғҳу нийяти ва лам таблуғҳу масъалати мин хойрин ваъдтаҳу аҳадан мин холқика, ав хойрин анта муътиҳи аҳадан мин ибодика, фа-инни арғобу илайка фиҳи ва асъалукаҳу бираҳматика роббал-оламин. Аллоҳумма зал-ҳаблиш-шадиди вал-амрир-рошид, асъалукал-амна явмал-ваъид, вал-жанната явмал-хулуд, маал-муқоррабинаш-шуҳуд, ар-руккаис-сужуд, ал-муфина бил-уҳуд, иннака роҳимун вадуд, ва анта тафалу ма турид. Аллоҳумма-жъална ҳадина муҳтадин, ғойра доллин ва ла мудиллин, силман ли-авлиёика, ва адувван ли-аъдоика, нуҳиббу биҳуббика ман аҳаббака, ва нуоди биадоватика ман холафака. Аллоҳумма ҳазад-дуоу ва алайкал-истижаба, ва ҳазал-жуҳду ва алайкат-туклан. Аллоҳумма-жъал ли нуран фи қобри, ва нуран фи қолби, ва нуран мин байни ядайя, ва нуран мин холфи, ва нуран ан ямини, ва нуран ан шимоли, ва нуран мин фавқи, ва нуран мин таҳти, ва нуран фи самъи, ва нуран фи басори, ва нуран фи шаъри, ва нуран фи башори, ва нуран фи лаҳми, ва нуран фи дами, ва нуран фи изоми. Аллоҳумма аъзим ли нуран, ва аътини нуран, ва-жъал ли нуран. Субҳанал-лази тааттафал-изза ва қола биҳ, субҳанал-лази лабисал-мажда ва такаррома биҳ, субҳанал-лази ла янбағит-тасбиҳу илла лаҳ, субҳана зил-фадли ван-ниам, субҳана зил-мажди вал-каром, субҳана зил-жалали вал-икром (Эй Аллоҳим, мен Сендан раҳмат сўрайман, у билан қалбимни ҳидоятла, ишимни жамла, паришонлигимни ёпгил, ғойибимни ислоҳ қилгил, шоҳидимни кўтаргил, амалимни поклагил, менга тўғри йўлимни илҳом қилгил, улфатимни қайтаргил ва мени ҳар бир ёмонликдан сақлагил. Эй Аллоҳим, менга ундан кейин куфр бўлмайдиган иймон ва яқинлик бергил, ҳамда дунё ва охиратда Сенинг кароматинг шарафига эришадиган раҳмат бергил. Эй Аллоҳим, мен Сендан ато (пайтида) муваффақият, шаҳидлар манзили, саодатмандлар ҳаёти ва душманлар устидан ғалаба сўрайман. Эй Аллоҳим, ҳожатимни Сенга арз қиламан, гарчи фикрим қисқа ва амалим заиф бўлса-да, раҳматингга муҳтож бўлдим; бас, эй ишларни ҳал қилувчи ва эй кўнгилларни шифоловчи Зот, денгизлар орасини ажратганинг каби мени дўзах азобидан, ҳалокат чорловидан ва қабр фитнасидан асрагил деб сўрайман. Эй Аллоҳим, фикрим қисқалик қилган, ниятим етмаган ва сўровим етмаган, халқингдан бировга ваъда қилган яхшилигинг ёки бандаларингдан бировга берадиган яхшилигинг бўлса, мен уни Сендан истайман ва раҳматинг билан ундан сўрайман, эй оламлар Робби. Эй маҳкам арқон ва тўғри иш эгаси бўлган Аллоҳим, Сендан ваъда (азоб) кунида омонлик, абадийлик кунида муқарраб гувоҳлар, рукуъ ва сажда қилувчилар, аҳдларига вафо қилувчилар билан бирга жаннат сўрайман, албатта Сен Роҳийм ва Вадуддирсан, Сен истаганингни қилурсан. Эй Аллоҳим, бизни ҳидоят қилувчи, ҳидоят топган, адашмаган ва адаштирмаган қилгил, дўстларингга дўст ва душманларингга душман қилгил, Сени севганни Сенинг севгинг билан севайлик, Сенга қарши чиққанга Сенинг адоватинг билан адоват қилайлик. Эй Аллоҳим, бу дуо, ижобат қилиш эса Сенга (ҳавола); бу (менинг) сайъим, суяниш эса Сенга. Эй Аллоҳим, менга қабримда нур, қалбимда нур, олдимда нур, орқамда нур, ўнгимда нур, чапимда нур, устимда нур, остимда нур, қулоғимда нур, кўзимда нур, сочимда нур, теримда нур, гўштимда нур, қонимда нур ва суякларимда нур ато этгил. Эй Аллоҳим, менга нурни улкан қилгил, менга нур бергил ва менга нур ато этгил. Иззатни Ўзига ридолар қилиб олиб, у билан сўзлаган Зот покдир; улуғликни кийим қилиб кийиб, у билан карам қилган Зот покдир; фақат Ўзигагина тасбиҳ айтиш лойиқ бўлган Зот покдир; фазл ва неъматлар эгаси покдир; улуғлик ва карам эгаси покдир; жалол ва икром эгаси покдир)», дедилар. Абу Исо айтди: Бу ҳадис ғарибдир, биз уни фақат Ибн Абу Лайло ҳадисидан, шу йўл билангина биламиз. Шуъба ва Суфён ас-Саврий бу ҳадиснинг баъзисини Салама ибн Куҳайлдан, у Куррайбдан, у Ибн Аббосдан, у Пайғамбар ﷺдан ривоят қилганлар, лекин уни тўлалигича зикр қилмаганлар.

Darajasi:Даражаси: ZaifЗаиф