حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْكِنْدِيُّ الْكُوفِيُّ، حَدَّثَنَا زَيْدُ بْنُ حُبَابٍ، أَخْبَرَنِي أُسَامَةُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، رضى الله عنه أَنَّ رَجُلاً، قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي أُرِيدُ أَنْ أُسَافِرَ فَأَوْصِنِي . قَالَ " عَلَيْكَ بِتَقْوَى اللَّهِ وَالتَّكْبِيرِ عَلَى كُلِّ شَرَفٍ " . فَلَمَّا أَنْ وَلَّى الرَّجُلُ قَالَ " اللَّهُمَّ اطْوِ لَهُ الأَرْضَ وَهَوِّنْ عَلَيْهِ السَّفَرَ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ .
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Bir kishi: «Ey Allohning Rasuli, men safar qilmoqchiman, menga vasiyat qiling», dedi. U zot: «Allohning taqvosini lozim tut va har bir balandlikda takbir ayt», dedilar. U kishi yuz oʻgirib ketganida, u zot: «Allohummatvi lahul-arza va havvin alayhis-safar (Ey Allohim, unga yerni yigʻ va safarni unga oson qil)», dedilar. (Abu Iso) aytdi: Bu hadis hasandir.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Бир киши: «Эй Аллоҳнинг Расули, мен сафар қилмоқчиман, менга васият қилинг», деди. У зот: «Аллоҳнинг тақвосини лозим тут ва ҳар бир баландликда такбир айт», дедилар. У киши юз ўгириб кетганида, у зот: «Аллоҳумматви лаҳул-арза ва ҳаввин алайҳис-сафар (Эй Аллоҳим, унга ерни йиғ ва сафарни унга осон қил)», дедилар. (Абу Исо) айтди: Бу ҳадис ҳасандир.