حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ عَرَفَةَ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَيَّاشٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ زِيَادٍ، عَنْ أَبِي رَاشِدٍ الْحُبْرَانِيِّ، قَالَ أَتَيْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَمْرِو بْنِ الْعَاصِي فَقُلْتُ لَهُ حَدِّثْنَا مِمَّا، سَمِعْتَ مِنْ، رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . فَأَلْقَى إِلَىَّ صَحِيفَةً فَقَالَ هَذَا مَا كَتَبَ لِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ فَنَظَرْتُ فِيهَا فَإِذَا فِيهَا إِنَّ أَبَا بَكْرٍ الصِّدِّيقَ رضى الله عنه قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ عَلِّمْنِي مَا أَقُولُ إِذَا أَصْبَحْتُ وَإِذَا أَمْسَيْتُ . فَقَالَ " يَا أَبَا بَكْرٍ قُلِ اللَّهُمَّ فَاطِرَ السَّمَوَاتِ وَالأَرْضِ عَالِمَ الْغَيْبِ وَالشَّهَادَةِ لاَ إِلَهَ إِلاَّ أَنْتَ رَبَّ كُلِّ شَيْءٍ وَمَلِيكَهُ أَعُوذُ بِكَ مِنْ شَرِّ نَفْسِي وَمِنْ شَرِّ الشَّيْطَانِ وَشَرَكِهِ وَأَنْ أَقْتَرِفَ عَلَى نَفْسِي سُوءًا أَوْ أَجُرَّهُ إِلَى مُسْلِمٍ " . قَالَ هَذَا حَدِيثٌ حَسَنٌ غَرِيبٌ مِنْ هَذَا الْوَجْهِ .
Abu Roshid al-Hubroniy aytdi: Men Abdulloh ibn Amr ibn al-Os (roziyallohu anhumo)ning oldiga keldim va unga: «Bizga Rasululloh ﷺdan eshitgan narsangizdan rivoyat qiling», dedim. U menga bir sahifa (varaq) berib: «Bu — Rasululloh ﷺ men uchun yozdirgan narsadir», dedi. (Abu Roshid) aytdi: Men unga qaradim, unda shu bor edi: Abu Bakr as-Siddiq (roziyallohu anhu): «Yo Rasululloh, ertalab va kechqurun aytadigan narsamni menga oʻrgating», dedi. U zot: «Ey Abu Bakr, ayt: ‹Allohumma, fotiras-samavoti val-arzi, olimal-gʻaybi vash-shahodati, lo ilaha illa Anta, Robba kulli shayin va malikahu, aʼuzu bika min sharri nafsi va min sharrish-shaytoni va sharakihi, va an aqtarifa alo nafsi suan av ajurrahu ila muslim (Ey osmonlar va yerni yoʻqdan bor qilgan, gʻayb va oshkorni biluvchi Alloh, Sendan oʻzga iloh yoʻq, har bir narsaning Robbi va Egasi, men nafsimning yomonligidan, shayton va uning sherikligining yomonligidan hamda oʻzimga yomonlik orttirishimdan yoki uni biror musulmonga tortishimdan Senga panoh tilayman)›», dedilar. (Abu Iso) aytdi: Bu hadis bu yoʻl bilan hasan gʻaribdir.Абу Рошид ал-Ҳуброний айтди: Мен Абдуллоҳ ибн Амр ибн ал-Ос (розияллоҳу анҳумо)нинг олдига келдим ва унга: «Бизга Расулуллоҳ ﷺдан эшитган нарсангиздан ривоят қилинг», дедим. У менга бир саҳифа (варақ) бериб: «Бу — Расулуллоҳ ﷺ мен учун ёздирган нарсадир», деди. (Абу Рошид) айтди: Мен унга қарадим, унда шу бор эди: Абу Бакр ас-Сиддиқ (розияллоҳу анҳу): «Ё Расулуллоҳ, эрталаб ва кечқурун айтадиган нарсамни менга ўргатинг», деди. У зот: «Эй Абу Бакр, айт: ‹Аллоҳумма, фотирас-самавоти вал-арзи, олимал-ғайби ваш-шаҳодати, ло илаҳа илла Анта, Робба кулли шайин ва маликаҳу, аъузу бика мин шарри нафси ва мин шарриш-шайтони ва шаракиҳи, ва ан ақтарифа ало нафси суан ав ажурраҳу ила муслим (Эй осмонлар ва ерни йўқдан бор қилган, ғайб ва ошкорни билувчи Аллоҳ, Сендан ўзга илоҳ йўқ, ҳар бир нарсанинг Робби ва Эгаси, мен нафсимнинг ёмонлигидан, шайтон ва унинг шериклигининг ёмонлигидан ҳамда ўзимга ёмонлик орттиришимдан ёки уни бирор мусулмонга тортишимдан Сенга паноҳ тилайман)›», дедилар. (Абу Исо) айтди: Бу ҳадис бу йўл билан ҳасан ғарибдир.